Mišel Zubanac, politikolog i politički analitičar, eksluzivno je za portal „Novi svet” govorio o ratu između Rusije i Ukrajine.
- Kakvo je Vaše mišljenje aktuelnom ratu između Rusije i Ukrajine?
Napad Rusije na Ukrajinu je izazvan željom Rusije za kontrolom svog veoma mnogoljudnog suseda, koji je poželeo da se odvoji od ruske interesne sfere i da krene putem zapadnih integracija u NATO-savez, ali i u Evropsku uniju. S druge strane, Rusija zbog svoje geopolitičke strategije i zbog značaja Ukrajine i njenog strateškog položaja nije želela to da dozvoli, već je pokušala da spreči takav scenario, tako što je pre toga odcepila Krimsko poluostrvo i pripojila svojoj teritoriji, da bi nakon toga podržala pobunjenike na istočnm delovima Ukrajine, da bi nakon toga 2014.godine, Rusija priznala nezavisnost Luganske i Donjecka i na kraju napala ostatak Ukrajine sa željom da utiče na unutrašnju političku situaciju, tako što bi promenia vlast u Kijevu i donela neku marionetsku vlast, koja bi mnogo vise slušala zahteve iz Moskve i kako bi izborila status vojne neutralnosti same Ukrajine. Postojale su i neke druge okolnosti, kao što su geopolitički sukobi između velikih sila, između Istoka i Zapada. Sjedinjene Američke Države, ipak imaju tu „politiku okruživanja” Ruske federacije, a takođe je bitno napomenuti da u Ukrajini živi veliki procenat ruskog stanovništva i da Rusija, bar oni tako smatraju, vojnom intervencijom i svojim uticajem u toj zemlji, na taj način štiti rusko stanovništvo.
- Po Vašem mišljenju, da li je rat bio neophodan, da li je postojao drugi način za rešavanje problema?
Naravno da je moglo na drugi način. Vrlo je zanimljivo, čak i pomalo neracionalno što je Rusija tako nešto uradila, što je krenula vojnim putem, s obzirom na to da će najverovatnije doživeti kontra od onoga što je želela ‒ da vrati Ukrajinu pod svoju interesnu sferu. Međutim, po mom mišljenju, to je pogrešna procena, zato što ne samo da se Ukrajina neće vratiti u interesnu sferu Rusije, već je na ovaj način Ukrajina zauvek možda i izgubljena za Rusiju, u smislu da su Ukrajinci sada vise nego ipak ujedinjeni u želji da Ukrajina ne bude pod ruskog čizmom, da Ukrajina krene ka Zapadu, da su Ukrajinci poseban narod u odnosu na Ruse. Neverovatno je da Rusija nije neki drugi način koristila da povrati svoj uticaj, pre svega kroz neku moć, tako što će da pomaže proruske političke partije u toj zemlji, tako što će uticati na unutrašnju političku situaciju, već su krenuli vojnom akcijom koja ,bez obzira na to da li bila uspešna ili neuspešna, čak, iako bude uspešna, Rusija ne može da kontroliše Ukrajinu na duge staze, s obzirom na to da je Ukrajina velika zemlja, a Rusija nema te kapacitete da bi na bolji način mogla da drži tu zemlju pod kontrolom.
- Šta mislite o stavu koji je Srbija zauzela povodom ovog rata i uvođenja sankcija Rusiji?
Srbija je u komplikovanoj situaciji, s obzirom na to da Srbija ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, obe zemlje su prijateljske u smislu da obe zemlje podržavaju teritorijalni integritet Srbije, kada je reč o Kosovu i Metohiji. Obe države priznaju da je Kosovo deo Srbije. Vrlo je teško Srbiji i zbog svog geopolitičkog položaja da se ponaša u ovoj krizi. Ono što Srbija može da uradi jeste da štiti svoje interese, tako što će da podržava međunarodno pravo, što Srbija za sada i radi. Srbija se pridružila osudi napada Rusije na Ukrajinu, tako što je glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. To je ono što je Srbija mogla da uradi i što bi zadovoljilo želje zapadnih partnera. Da li će biti uvođena sankcija, moguće je i to da se desi, sve u skladu sa politikom Evropske Unije. To će biti tešak korak, ali će to diktirati sama situacija koja se bude dešavala u celoj ovoj krizi.
- Da li se ova kriza može uticati na stanje u BiH I KiM?
Da li može da se ova kriza prelije na Kosovo i Bosnu, nažalost može, s obzirom na to da su to dva nerešena politička pitanja trenutno na Zapadnom Balkanu. To su teritorije gde velike sile vode obračune između sebe, gde je Zapadni Balkan prostor gde smo i do sad imali slučajeva sukoba koji bili izazvani geopolitičkim interesima Istoka i Zapada, s obzirom na sam položaj tog regiona. Ali, ja se nadam ipak da neće do toga doći, s obzirom na to da se i BiH i KiM, nalaze u interesnoj sferi, u ovom slučaju Zapada, a samim tim nema toliko instrumenata za destabilizaciju. Srbija, s druge strane, treba da uradi sve da smiri tu situaciju. Može da dođe do krize, ali na nekom političkom nivou. Ne bi došlo do oružanih konflikata.
- Kakve ekonomske posledice može očekivati Srbija?
Biće velikih ekonomskih posledica, to se pre svega vidi kroz poskupljanje energenata. U nekim većim zemljama ima i nestašice osnovnih namirnica. Biće teško, s obzirom na to da su i Rusija i Ukrajina poznate žitnice. Posledice će osetiti svi građani država i one koje imaju uticaja na ovu krizu i one koje nemaju. Pitanje je samo kog nivoa će biti kriza. Da li će to biti neka osrednja kriza ili kriza svetskih razmera, kakvu smo imali pre desetak godina. Nadam se da neće biti toliko teških posledica, ali to zavisi od toga koliko će rat da traje.
- Šta mislite o nuklearnom naoružanju i sredstvima kojima se Rusija koristi u ratu?
Ne verujem da bi nukrearno oružje bilo upotrebljeno protiv Ukrajine, s obzirom na to da je Ukrajina susedna zemlja. To bi bio globalni i nuklearni rat, što bi značilo ne uništenje samo Ukrajine, već i Rusije i Evrope i svega ostalog. Tako da to nije realan scenario. To može da se desi, ali samo jedanput.
- Kakve će posledice ostaviti pobeda Rusije na Evropu i da li će, ako Rusija izgubi rat, to značiti kraj Putinove vlasti?
Najverovatnije. Zato je sada Putin u komplikovanoj situaciji. Ima dve opcije ili će u ovom ratu da pobedi, što znači da mora da ide do kraja, iako trenutna situacija ne ide po njegovom planu. U slučaju da Rusija izgubi, Putin može da izgubi i vlast u samoj Rusiji, što znači da ako pravimo neka poređenja mogao da završi kao Slobodan Milošević. Iako je u Rusiji teško izgubiti vlast na izborima, ali za Putina je veći problem njegovo okruženje, koje očigledno, imamo informacija, da je sve više pojedinaca i iz samog državnog aparata, iz politike i iz biznisa nezadovoljno ovim potezima Moskve i ratom u Ukrajini, tako da on trenutno mora da donese neke rezultate. Sam je svestan da će tu krizu i posledice rata osetiti svi građani Rusije. Rusija je sad u potpunoj međunarodnoj izolaciji od strane Zapada. Veliki je udar blokiranja od strane ekonoske trgovine, u smislu da Rusija više ne može da bude ravnopravan partner na ekonomskoj globaloj pozornici. To su veliki problemi za Rusiju, koje možda Putin nije očekivao na početu kada je krenuo u sve ovo. Dosta građana Rusije je protiv vojne intervencije, mnogi su protestvovali. Sve je to ugušeno, tako što je Putin doneo veoma rigorozan zakon o potencijalnoj zatvorskoj kazni za svakog ko se pobuni protiv rata. Tako da sada, on je na velikoj raskrsnici i pitanje je koliko će trajati ova neizvenost. Sve što bude duže trajao rat, a da pritom Ukrajina sačuva svoju odbranu, to će biti teža situacija za njega. On proces ratne operacije mora da ubrza, u slušaju da se to ne desi, odgovor Zapada će biti sve oštriji, onda će i pozicija Putina biti sve nestabilnija u Rusiji, sa potencijalom da ako Rusija zaista izgubi na vojnom terenu u Ukrajini, da čak i on izgubi vlast u Rusiji.
Autor: Maja Đorđević
