Vuk Karadžić kao 26-godišnji mladić, koji je pismen od detinjstva, ali bez ijedne završene škole, krenuo je u svet. Najmanje od svega je sanjao da postane književnik. Godine 1813. dolazi u Beč i upoznaje slovenačkog filologa Jerneja Kopitara. Taj susret je bio presudan za njegovo opredeljenje „skupljača narodnih pesama“.
Kopitar, poznavši književnu situaciju kod Srba, gde je i pisao o nekim piscima, a naročiti hvalospev je imao za Dositeja Obradovića, video je u Vuku osobu koja može srpsku književnost izvesti na pravi put.
Stekavši osnovna filološka znanja pod uticajem Jerneja Kopitara, Vuk se vraća u Srbiju 1814.godine i objavljuje prvu zbirku narodnih pesama „Pjesnaricu“ i prvu gramatiku srpskog jezika „Pismenicu“.
Kako je Vuk izvršio reformu jezika pod Kopitarevim uticajem?
1) postavljanjem u osnovicu srpskog jezika ‒ narodni govor; 2) reformom ortografije; 3) prevodom „Novog zaveta“ na narodni jezik; i 4) izdavanjem bukvara, gramatike, rečnika i zbirki narodnih pesama i pripovedaka.
Otada 1814.godine, pa do smrti, Vuk je bio posvećen nauci i književnosti.
Vuk je objavio: „Srpski rječnik“ (1818, 1852), „Narodne srpske pripovjetke“ (1821, 1853), „Prvi srpski bukvar“ (1827), „Srpske narodne pesme“ u pet knjiga (I-III 1823; IV 1833; V 1862), prevod „Novog zaveta“ na srpski narodni jezik (1847) i dr.
Da li se iza Vukove reforme srpskog jezika i pisma nalazi politički uticaj Austrije, koja je preko Kopitara pokušala da „unijati“ srpsko pismo i crkvu?
Pojedini istoričari jezika i književnosti smatraju da je Jernej Kopitar „imao zadatak“ od strane Austrije, da pronađe čoveka preko kojeg bi se širila katolička vera i pismo. Time bi Austrija „odvojila“ Srbiju od ruskog uticaja, s obzirom na to da je u to vreme bio zastupljen ruskoslovenski i slavenosrpski jezik ‒ ruske varijante srpskoslovenskog.
S obzirom na to da se Srbija uvek nalazila na „raskršću puteva“ između Istoka i Zapada, nije isključena ova teorija.
Ali većina istoričara smatra da je za srpski jezik i književnost, bio neophodan ovakav susret, jer je značajno olakšalo učenje jezika i pisma i time se povećao stepen obrazovanosti i kod onih ljudi nižeg staleža.
„Svet neće narod Homerovog duha ostaviti u ropstvu. Dajte duh srpskog naroda. Pišite. Podarite Srbima ono što imaju, a ne znaju da imaju. Podarite svom narodu njegove pesme, njegov jezik, njegovu mitologiju ‒ po tome će se vaš narod prepoznati. To je ono čime će se odlikovati među svekolikim narodima sveta. Malo je naroda koji imaju tako lepe pesme kao srpski narod i tako lepe žene koje ih pevaju.“ ‒ Iz razgovora Jerneja Kopitara i Vuka Karadžića
Autor: Maja Đorđević
