Kada kažemo savremena srpska proza, dva autora nam padnu na pamet. To su Borislav Pekić i Milorad Pavić. Dela Milorada Pavića čine prekretnicu u srpskoj modernoj književnosti.
Milorad Pavić je rođen u Beogradu 1929. godine, a preminuo je 2009. godine. Tu je 1949. završio srednju školu, a 1954. diplomirao na odseku za Jugoslovenske književnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Potom prelazi na Filozofski fakultet u Beogradu, gde je na Odeljenju za istoriju predavao istoriju kulture jugoslovenskih naroda u novom veku. Godine 1991. izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Pavić se koristio francuskim, engleskim, ruskim i po potrebi nemačkim jezikom. Njegova najpoznatija dela su: Hazarski rečnik, Predeo slikan čajem, Poslednja ljubav u Carigradu, Gvozdena zavesa, Konji Svetog Marka i dr.
Njegovo svetski poznato i najznačajnije delo, koje je proslavilo srpsku književnost u svetu je Hazarski rečnik ‒ roman-leksikon u 100.000 reči.
Po Pavićevoj priči „Vedžvudov pribor za čaj“ 1993. godine, snimljen je film „Vizantijsko plavo“ u režiji Dragana Marinkovića. Pozorišna trupa „La Compagnie des Petits Chvteaux“, igrala je 1991/92. izvodila je komad pod naslovom „Lovci snova“ – scensku adaptaciju „Hazarskog rečnika“ u režiji Emanuelle Weisch. „Mountains Made of Barking“ je balet nastao prema adaptaciji tekstova M. Pavića („Hazarski rečnik“) i P. Bolts-a. Izveden je u Belgiji i Danskoj. Pavićevi tekstovi poslužili su i za izradu stripova.
Ko su bili Pavići?
Pavić potiče iz umetničke i filozofske porodice. Pavići su generacijama bili pesnici. Emerik Pavić štampao je u Budimu 1766. knjigu deseteračkih stihova. Jedan od Pavićevih predaka, Armin Pavić, bio je istoričar dubrovačke drame, bavio se periodizacijom rada Vuka Karadžića i biran je za počasnog člana Srpske akademije nauka. Pavićev deda i stric bili su pesnici. Miloradov otac, Zdenko, bio je vajar, a majka profesor filozofije. S obzirom na to da „iver ne pada daleko od klade“, to umetničko-filozosko poreklo, moralo je ostaviti traga i na potomstvo i objediniti se u njemu kao savršen sklop i dati mu titulu predvodnika novog talasa u književnosti.
Svetski kritičasi su na sledeći način okarakterisali Pavićevo stvaralaštvo:
„Pavić je pisac 21. veka, iako je živeo u 20. veku, kada se morala dokazivati nevinost, a ne krivica.“
Pavić i Nobelova nagrada za književnost:
Pavićeva saradnica Dragana Rajkov saopštava: „Pavić je već nominovan za Nobelovu nagradu za književnost za 2006. godinu. Predlog je upućen iz Amerike. Uz opasku da je naš pisac nominovan do sada desetak godina uzastopce od predlagača iz Evrope i SAD.“
Pavić u jednom inrervjuu na pitanje „Šta misli o svetskoj slavi koju je postigao“, odgovara:
„Moja misao je uspela da prebrodi sve jezičke barijere i sve druge barijere, tipa krađe literarne i ostale. Ja mislim da je to najvažnije.“
U istom intervjuu, njegova supruga Jasmina, na isto pitanje izjavljuje:
„To je ogroman literarni kapital i diplomatski kapital. Toliko mnogo ljudi, koji Srbiju znaju preko tih knjiga i vole. Ne samo Srbiju, već ceo taj prostor osećaju kao svoje i to najrazličitiji ljudi. To mene nekad uplaši, prosto ne možete da vidite dokle to seže. Kažu da su počeli da uče srpski zbog toga.“
Autor: Maja Đorđević
