INTERVJU: Dimitrije Milić: ,, Ova kriza se u svakoj od država politički različito reflektuje, jer su sentimenti grđanstva oko rata u Ukrajini u potpunosti različiti.”

Politika

Dimitrije Milić, politički analitičar, programski direktor organizacije „Novi treći put“ i autor knjige „Evropske socijaldemokrate na izborima – lekcije i perspektive“ govorio je o aktuelnim temama za portal Novi svet.

 

  • Kako Vi vidite ovu krizu u Ukrajini?

– Rat u Ukrajini predstavlja tragičnu posledicu nagomilanih neslaganja u viziji budućnosti koju imaju ukrajinski građani i ukrajinska politička elita sa jedne strane i Rusija sa druge strane. Te razlike postoje od momenta kada je Ukrajina devedesetih krenula da se razvija kao nezavisna država. Od promene vlasti u Kijevu, aneksije Krima i građanskog rata u Ukrajini, te razlike su postale veoma naglašene i često su pozicije dve strane međusobno isključive. Vizija Ukrajine i njenih građana je da budu deo zapadnog sveta, što uključuje evroatlanske integracije i trajno odvajanje iz ruske zone uticaja. Rusija Ukrajinu ne želi da vidi na tom putu, gde je najveći strah Moskve ulazak njenog mnogoljudnog i teritorijalno velikog komšije u NATO. Invazija ruske vojske na Ukrajinu je način da se ti procesi zaustave ili da se bar zaustave na strateški važnim teritorijama za Rusiju. Međutim, razlike koje su postojale između dve strane pre rata, danas su zbog posledica rata dodatno naglašene. Prozapadni i antiruski sentiment u Ukrajini je danas jači nego ikada ranije, a rusko negiranje ukrajinske državnosti takođe. Zbog toga je teško naći kompromisno rešenje u pregovorima dve strane.

  • Šta mislite o prenošenju tenzija na region i kako sve ovo može da se odrazi na našu državu?

-Naš region je podložan nestabilnostima zbog nerešenih problema iz devedesetih godina. Dok su Nemačka i Francuska samo deceniju nakon razarajućeg Drugog svetskog rata našle zajednički jezik kroz ekonomsku saradnju koja je kasnije dovela do stvaranja Evropske unije. Ipak smatram da je manevarski prostor za proizvodnju haosa u regionu dosta manji nego što mediji predstavljaju. Veće posledice mogu biti u ekonomskoj sferi, jer rast cene energnata i hrane kao posledica rata u Ukrajini najviše pogađa najsiromašnije slojeve stanovništva, koji najveći deo svog dohotka troše na ove dve stavke. Na tu posledicu bi najviše trebalo obratiti pažnje.

  • Šta je cilj Rusije i imate li neke prognoze kako bi ovo moglo da se završi?

-Cilj Rusije je teško definisati, jer je u govoru Vladimira Putina pred samu invaziju iznešeno dosta teza i proklamovanih ciljeva. Neke se tiču Ukrajine u NATO-u, neke negiraju Ukrajinu kao državu i Ukrajince kao naciju, neke podrazumevaju borbu protiv najekstremnijih snaga u Ukrajini, dok su pojedine teze ruskog predsednika usmerene direktno protiv Zapada kroz ukrajinsko pitanje. Moje očekivanje je bilo da će se ruska intervencija usmeriti na Donbas koji bi brzo bio pripojen Rusiji kada se sa ove teritorije isteraju ukrajinske snage. To bi bio jasan cilj i jednostavan način da se proglasi brza pobeda. Međutim invazija na skoro celokupnu teritoriju Ukrajine iz svih pravaca podrazumeva vrlo težak zadatak i teško je definisati šta u takvom ratu predstavlja pobedu i ispunjenje ciljeva. Nakon tri nedelje ukrajinske snage brane gotovo sve veće gradove, a lokalno stanovništvo je antiruski razpoloženo više nego ikada ranije. Uspostavljanje marionetske proruske vlasti ili okupacija ove države u slučaju ratne pobede predstavlja novi set obaveza i izazova. Zbog toga je ruske ciljeve trenutno teško jasno predvideti.

  • Trenutno su izbori potpuno bačeni u senku zbog rusko-ukrajinskog rata, međutim spekuliše se o sumnjama da je neko zloupotrebljavao lične podatke građana, kako to komentarišete?

-Gotovo sva svetska zbivanja se u domaćim medijima reinterpretiraju za domaće potrebe i dnevnu politiku. Istina je da građani u situacijama velikih globalnih kriza teže stabilnosti i manje su skloni riziku koji podrazumeva hipotetička promena vlasti. Taj efekat se u politici naziva „okupljanje oko zastave“, odnosno privremenu naklonjenost glasača aktulenoj vlasti kao izvoru sigurnosti i bezbednosti. To se pokazalo u različitim državama i tokom prve godine pandemije, gde je jedino Donald Tramp platio cenu svog pristupa pandemiji, dok su gotovo svi ostali svetski lideri zabeležili rast rejtinga. Ukoliko kao vlast interpretirate krizu tako da ste vi jedino rešenje za probleme koje kriza izaziva, da su drugi rizik za dodatni haos i da se maksimalno trudite da ublažite posledice, možete generisati jaku podršku. To su uspešno radili francuski predsednik Emanuel Makron, kanadski premijer Džastin Trudo ili Angela Merkel u Nemačkoj, a danas veoma uspešno radi italijanski premijer Mario Dragi. Ključ je u načinu komuniciranja, a deluje mi da je aktuelna javna komunikacija o ovom pitanju na tragu prethodnih navedenih primera.

  • List Danas je pisao o tome kako će SNS ubeđivati građane da Vučićev poraz ugrožava bezbednost građana, da li u tom kontekstu ovaj rat utiče na izbore i da li rat ide u korist trenutnoj 

vlasti?

-Tu vest nisam dovoljno ispratio, ali bi trebalo imati u vidu da će u vreme digitalizacije to pitanje biti sve važnije i plašim se da u našoj zemlji ne postoje dovoljni stručni kapaciteti da se ozbiljno pozabavimo tim pitanjem.

  • Kakva su Vaša očekivanja povodom 3. aprila?

-Kao politikolog koji je prvenstveno usmeren na zapadne države i analizu njihove političke scene, najveća očekivanja su mi koliko će se evropski trendovi poklapati sa našim trendovima. Izbori su takođe u susednoj Mađarskoj na isti dan, ali i krajem aprila u Sloveniji i u Francuskoj. Ova kriza se u svakoj od država politički različito reflektuje, jer su sentimenti grđanstva oko rata u Ukrajini u potpunosti različiti. Najzanimljvije će mi biti praćenje rezultata proruskih partija u Srbiji, jer je medijska slika u Srbiji u velikoj većini tokom ovog sukoba bila na strani Rusije. Trenutno deluje da uprkos tim povoljnim okolnostima, rusofilske snage ne proizvode politički proboj. Sličan trend se dešava i u Francuskoj, a u Mađarskoj opozicija želi da premijera Viktora Orbana veže za Putina u negativnom kontekstu. Zbog toga trećeg aprila želim da vidim koliko će se različiti evropski trendovi reflektovati i ovde, a očekujem da hoće.

Autor: Milica Šolaja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *