Ko čini Savet bezbednosti?

Politika

Posle dva svetska rata, epidemija, ekonomskih kriza I potpunog političkog, ekonomskog I društvenog fijaska trebalo je krenuti iz početka. Održati mir, komunicirati međusobno, poštovati suverenitet drugih država, ne mešati se u njihova unutrašnja pitanja, na ove zahteve svetska zajednica odgovorila je kreiranjem dobro poznate Organizacije Ujedinjenih nacija.

Najvažniji organ ove organizacije je Savet Bezbednosti. Njegova primarna nadležnost jeste očuvanje mira I bezbednosti u svetu. Ima 15 članica, svaka poseduje 1 glas. Ima vodeću ulogu prilikom ustanovljavanja da li pretnja po mir postoji, odnosno da li se dešava akt agresije, poziva države da svoje nesuglasice reše mirnim putem, I donosi odluke koje su prema Povelji Ujedinjenih Nacija obavezujuće za sve države članice kako se navodi na sajtu UN.

   Članstvu u Savetu Bezbednosti

U okviru 15 članica Saveta, njih pet predstavljaju stalne članice, Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija I Amerika. One poseduju I pravo veta na osnovu koga mogu sprečiti izgflasavanje rezolucija, njihov veto nadjačava svaku većinu.

Stalne članice Saveta na osnovu prethodno postignutog sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja su jedine zemlje kojima je dozvoljeno da poseduju nuklearno naoružanje. Ovaj sporazum nema univerzalnu pravosnažnost. Pretpostavlja se da ovakvo naoružanje poseduju Indija, Pakistan, Severna Koreja I Izrael.

Druga kategorija člnaica je 10 netsalnih koje se biraju od strane Generalne skupštine na mandate od 2 godine, s tim što se od tih 10 svake godine bira 5 novih primenom regionalnog principa.

 

Nestalne članice Saveta Bezbednosti za 2022 godinu

Generalna skupština izabrala je da su nestalne članice čiji mandat počinje 1. januara 2022. godine: Albanija, Brazil, Gabon, Gana, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Zemlje koje pretenduju da budu izabrane dugo vode kampanje usmerene u tom pravcu. Konačnom izboru prethode razne manifestacije, večere, znaci pažnje koje države koje se kandiduju organizuju. Kampanje zahtevaju dosta sredstava kako piše  BBC Srbija navodi da je za jednu takvu kampanju Kanada izdvojila 1,74 miliona dolara, a Norveška 2,8.

Kako teče ova kampanja?

Kandidati uglavnom imaju poštovane predstavnika u sedištu organzacije, u kampanje se uključuju I predstavnici ili šefovi vlada I država, gore pomenuta finansijska sredstva neophodna da se sprovede ovakav proces. Pozitivno se gleda I na angažovanje tih država kada je u pitanju rešava I ukazivanje na neka pitanja od međunarodnog značaja, covid19, klimatske promene, multilateralnost. Na kraju treba obratiti pažnju I na ono što je bitno zemljama koje glasaju.

Šta zemlje dobijaju članstvom?

Ističe se da su to tri stvari. Nestalne člnaice biranjem u sastav Saveta dobijaju pristup svetskim silama, delovanju izvršnog tela međunarodne organizacije. Sa tim pristupom kako ističe Adam Čepnik, profesor odbrane sa Kraljevskog vojnog koledža u Kanadi, dolazi I značaj. 

Ove države će u period svog mandata svaki dan imati pristup silama do kojih druge države ne mogu da dođu.

Savet ima velike odgovornosti, ali I široka ovlašćenja, to sa sobom nosi poslednju komponentu koju države dobijaju članstvom je  uticaj.

 

Autor: Andriana Živković

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *