Lokacija I geopolitički položaj naše zemlje su takvi da godinama unazad balansiramo između istoka I zapada. Politički, ekonomski, interesno, bezbedonosno, vojno, neopredeljujući se ni za jednu ni za drugu stranu nastojiimo da zadržimo neutralan položaj.
Nijedna zemlja nije oslobođena dužnosti da procenjuje oklonosti, različita dešava I moguće pretnje po bezbednost, ali male države kao što je naša se tu nalaze u naročito osetljivoj poziciji.
Posle drugog svetskog rata na zapadu nastaje vojna organizacija NATO pak koja se stara o kolektivnoj bezbednosti. Pitanje je da li postoji ekvivalnt ovoj organizaciji posle raspada SSSR?
Odgovor na to pitanje je Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
Ova organizacija je fprmirana u više etapa:
- 15. maj 1992- osnivački akt- Dogovor o kolektivnoj bezbednosti.
- 1. novembar 1995.- Dogovor o kolektivnoj bezbednosti registrovan je u Sekreterijatu Ujedinjenih Nacija, čime dobija I međunarodno-pravno priznanje.
- 18. septembar 2003. – Dobija završnu formu I sadašnji naziv Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
- 2. decembar 2004. – Dobija status posmatrača u GEneralnoj skupštini UN, što znači I status pravnog lica.
Sedište organizacije je u Moskvi u Rusiji. Zvanični jezik je ruski. Ima 6 punopravnih članica I to su: Rusija, BElorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan, Tadžikistan. Starus posmatrača imaju Avganistan I Srbija. Potencijalni kandidatni jesu Egipat, Indija, Iran.
Ova organizacija se nametnula kao potreba postsovjetskih država, koje su morale da se prilagode novonastaloj situaciji, pojava bezbedonosnih izazova kao što su učestali teroristički napadi, protok druge, sajber criminal, doveli su do toga da njen značaj vremenom sve veći.
Organi ODKB
Glavno telo čine predstavnici članica zajedno sa Generalnim sekretarom organizcije I ono se zove Savet kolektivne bezbednosti. To je glavni organ ove ogranizacije, odlučuje o pitanjima njene aktivnosti, donosi odluku o njihovom sprovođenju I osigurava saradnju između država članica.
Veće ministara spoljnih poslova I Savet ministara odbrane su savetodavni I izvršni organi za koordinaciju interakcije država članica kada je u pitanju spoljna politika, vojna politika, vojna izgradnja I saradnja.
Odbor sekretara Saveta bezbednosti je takođe savetodavni I izvršni organ, koji se bavi savetovanjem država u obezbeđivanju njihove nacionalne bezbednosti.
ODKB ima I skupštinu, takozvanu Asembleju, osnovana je 2006. godine.
Autor:Andriana Živković
