Šta bi bilo da ekonomija ne izgleda ovako kakvom je mi danas poznajemo? Šta bi se desilo da zemlje u prošlosti nisu napustile zlatni standard? Od koga države zajme novac kada su u krizi? Kako dolaze do podataka o budućem razvoju ekonomskih događaja, do predikcija o kretanju svetske ekonomije?
Ono što se najčešće u javnosti pominje kada se radi o ovim pitnjima jeste međunarodna organizacija koja se zove Međunarodni monetarni fond, poznatije MMF.
MMF je osnovan 22 jula 1944. godine, na konferenciji u Breton Wudsu (Bretoon Woods) u Sjedinjenim američkim državama. Među državama koje su je osnovale bila je i tadašnja Jugoslavija. Danas broji 190 članica, središte ove organizacije je u Vašingtonu. Prema statutu organizacije predviđeno je da će se središte nalaziti u najuspešnijoj i najbogatijoj državi.
Kako je izgledao istorijski razvoj organizacije čiji je zadatak da se stara os vetskoj ekonomiji i međunarodnom monetarnom sistemu?
U prvom periodu cilj osnivanja samim tim i ono na šta je njegovo delovanje upravljeno bilo je uspostaviti multilateralni sistem plaćanja tekućih transakcija, učvrstiti stabilnost deviznih tokova, uspostavljanje poverenja među državama članicama u pogledu dugoročne međunarodne monetarne stabilnost, obezbeđivanje uslova za razvoj medjunarodne trgovine, obezbeđivanje zaposlenja i uslova za isplatu dohotka.
Ovaj period obeležio je takozvani zlatni standard, mehanizam koji je postavljen tako da sprečava vlade da štampaju previše papirnog novca, odnosno ideja je bila da se ograniče i spreče inflaciju.
Država je mogla da raspolaže sa onolikom količinom novca koju je mogla da pokrije zlatnim rezervama. Po ovom principu u prvom periodu dolar je jačao, vrednost mu je bila vezana za zlato, po osnivanju MMF-a većina država vezala je svoju vrednost za dolar. Za vreme francuskog predsednika Šarl de Gola, Francuska je smanjila rezerve dolara kupujući za njih zlato od vlade SAD, ovo kao i Vijetnamski rat i kriza koja je usledila uzdrmalo je položaj dolara, te je 1971. američki predsednik Nikson ukinuo zlatni standard, MMF zapada u najveću krizu do tada.
MMF danas, kakva mu je organizaciona struktura i čime se bavi, na čemu radi?
Fond je odgovoran svojim državama članicama, na vrhu otrganizacione strukture nalazi se odbor guvernera, odbor izvršnih direktora, generalni direktor fonda. Na osnovu ekonomske moći, procenjuje se visina kvota koje države plaćaju, a i poziciju i uticaj koji će ostvarivati prilikom glasanja.
Sedište fonda je u Vašingtonu, a funkciju generalne direktorke obavlja Kristalina Georgieva, bugarska ekonomistkinja. Naši predstavnici u ovom telu jesu Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije i viceguverner Željko Jović, kako je navedeno na sajtu Narodne banke Srbije.
Fond se finansira prvenstveno preko kvota koje isplaćuju države članice, preko kreditnih ugovora sa članicama i preko bilateralnih zajmova.
U skladu sa svojom osnovnom ulogom Fond ima tri funkcije:
- Nadgledanje – ovaj aspekt se odnosi na posmatranje svih ekonomskih aspekata zemlje članice, koji su relevantni za njen ekonomski razvoj, kao i procena njihovog uticaja na ekonomski razvoj ostalih članica.
- Finansijska pomoć
- Tehnička pomoć – stručno savetovanje kada su u pitanju finansije i ekonomija.
Ova organizacija izaziva oprečne komentare, dok je neki hvale, drugi kritikuju njeno delovanje ističući da ona šteti siromašnim državama. Ova organizacija predstavlja poslednju adresu kojoj će se države obratiti kada su joj neophodne finansije, daje kamatu manju od tržišne, daje zajmove i u situacijama kada je rizik izuzetno izražen. Za uzvrat se očekuje od država da usvoje izvesne aranžmane, odnosno da svoju ekonomsku politiku usklade sa idejama Fonda.
Andriana Živković
