Šumaričko jezero se nalazi na tri kilometara od centra grada Kragujevca, u blizini puta Kragujevac – Gornji Milanovac, u kompleksu Spomen parka „Kragujevački oktobar“ u Šumaricama.
Dugo je oko 1.500m, a široko oko 175m. Površina jezera je oko 240.000 kvadratnih metara, a nastalo je kao alternativni izvor pijaće vode za potrebe grada. Prosečna dubina jezera je između dva i tri metra.
Pošto je voda po nastanku jezera bila veoma čista, stvoreni su idealni uslovi za razmnožavanje mnogih vrsta riba, od kojih prednjači šaran. Pored šarana, jezero je bogato i amurom, deverikom, bodorkom, tolstolobik i nešto manje klenom. U letnjem periodu na obali jezera se odvija veliki broj kulturnih i sportskih dešavanja.
Zbog velike posećenosti tokom letnjeg perioda dobilo je naziv „kragujevačko more“
U okviru jezerskog kompleksa, nalaze se različite aktivnosti, za sve starosne grupe ‒ i za one najmlađe, kao i za odrasle. Sportske aktivnosti poput stoni tenisa, odbojke na pesku, vaterpola, jedrenja, šetnje, biciklizma, avantura parka, vožnje čamcem ili pedalinom, kupanja, ribolova.
Održavaju se različita sportska takmičenja, poput popularne trke „Triatlon”, koja se sastoji od 500 m plivanja, 10 km vožnje bicikla i 2,4 km trčanja, nadmeću se najbolji srpski triatlonci, kao i gosti iz drugih zemalja. Posebna pažnja posvećuje se bezbednosti kupača, o čemu brinu spasilačka i medicinska služba tokom cele sezone.
Posebnu atrakciju izaziva Zip Line, koji nudi mogućnost da se preleti preko jezera sa jedne na drugu stranu, uz dozu adrenalina sa posebnim panoramskim užitkom. Startna pozicija se nalazi na strani plaže u šumi na visini od 15m iznad nivoa vode a završava se na drugoj strani jezera takodje u šumi.
Ono što ovo jezero odvaja od drugih jeste legenda koja se prenosi sa kolena na koleno već vekovima. Naime, za jezero u Šumaricama vezana je legenda o vodi koja je prekrila grobove srpskih boraca poginulih u ratovima protiv Turaka. Navodno su, pre nego što je napravljena akumulacija, izmešteni samo nadgrobni spomenici, ali ne i kosti ratnika. Zato Šumadinci, kad god se neko utopio u jezeru, kažu da je ono „uzelo svoj danak“. Naravno, ova priča je deo narodne fantazije i nikada nije dokazana kao istinita.
Autor: Maja Đorđević
