Matija Ilić, student treće godine Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu mlado je i novo lice na domaćoj glumačkoj sceni. Na malim ekranima debitovao je pre svega nekoliko meseci ulogom u već proslavljenoj seriji autorke Mirjane Bobić Mojsilović, „Tajne vinoze loze“, što mu je otvorilo dalje vrata ka uspehu.
Mladi Ilić nije od ranije poznat javnosti, ali je vedro i ambiciozno biće sa širokim spektrom interesovanja. Nesumnjivo veruje da je uspeh zagarantovan uz uložen trud i rad. Želja mu je da osvoji velika svetska planta, ali prvenstveno da pokažei i dokaže da se u Srbiji mogu ostvariti snovi.
- Još si mlad, tek treća godina studija, 2 velika projekta su iza tebe, kakav je oećaj zagrebati u ovu sferu domaće kulture?
- Osećaj je prelep, mislim da je ovo prvi korak ka osvtavranju nekim mojih dečačkih snova i verujem da me tek veča svetla karijera. Nadam se da sve ovo što mi se do sad desilo i prilike koji su mi pružene, će biti veoma lepa odskočna daska za eventualne buduće projkete i saradnje sa velkim produkcijama i imenima kako domaće, tako i strane scene.
- Da li smatraš da poziv kojim s odabrao da se baviš, odnosno gluma ima prosparitet u Srbiji?
- Mislim da ima sve više. Već je vidljivo da kako vreme prolazi je se sve više projekata snima i da je sve veći upliv stranih interesa i priliva novca, koji je svakako neophodan za dalji razvoj glumištva kod nas. Svedoci smo da nastaje sve više kvalitetnih projekata, kako audio-vizuelizovanih koje otkupljuju velike striming platforme poput „Netfliksa“ i „HBO“, tako i predstava koje će više neće biti rezervisane za dva do tri posto populacije naše zemlje. Stoga da, mislim da ima vizije baviti se glumom kod nas.
- Debitovao si u seriji „Tajne vinove loze“. Našao si se na setu sa velikim imenima srpkog glumišta. Kakav je osećaj sarađivati sa njima, da li ti je to bio podstrek za dalji trud i rad?
- Pa, to je bilo moje prvo snimanje, imao sam baš veliku tremu…Ne znam baš koliko sam se lepo snašao, al obzirom da je to bilo „vatreno krštenje“ mislim da sam uspeo da opravdam zadatak koji mi je dat na poverenje.
- Svedoci smo da se veliki broj ljudi iz branše kojom si odabrao da se baviš se žale na male honorare, manjak posla, neulaganje u „daske koje život znače“ i da stoga neretko svoje mukotrpno stečeno obraovanje i talentan kanališu u druge sfere poslovanja. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?
- Nisma baš merodavan za komentarisanje takvih izjava, jer nisam još mnogo stvari iskusio i osetio na sopstvenoj koži. Moje ambicije i želje sežu daleko. Mislim da se situacija po pitanju manjka posla i nedovoljnih honorara zaista polako, ali sigurno menja na bolje i da nas čekaju mnogo bolji uslovi za rad.
Autor: Ana Radivojević
