Stope samoubistva mladih se povećavaju u poslednje tri decenije u svetu. Najčešće, suicidalno ponašanje mladih pojavljuje se kao posledica višestrukih faktora rizika. Savremeni multi- sektorski pristup u prevenciji suicida treba da bude zasnovan na učešću koji uključuje kako zdravstveni, tako i nezdravstveni sektor: obrazovni, policijski, pravosudni, religijski, pravni, politički i medijski.
Problematizacije samoubistva ima dugu istoriju, a najčešće je taj čin posmatran sa različitij moralnih i filozofskih pozicija. U tom smislu pitanje na koji se daje odgovor jeste, da li je čovek slobodan da sebi oduzme život?
Samoubistvo ili suicid je autodestruktivni čin u kojem čovek svesno i namerno oduzima sebi život. Ova pojava nastaje kao kompleks psiholoških, socijalnih, bioloških, kulturnih i sredinskih faktora.
Uzroci samoubistva su kompleksi faktora koji imaju udruženo dejstvo u formi takozvanih faktora rizika. Što je prisutno više faktora rizika raste verovatnoća da će osoba pokušati ili izvršiti samoubistvo. Uzroke samoubistva ne treba mešati sa neporednim povodima ili motivima kao što je na primer kod adolescenata neostvarena ljubav, loša ocena u školi ili kod odraslih trenutni poslovni neuspeh, gubitak posla, akutni sukob u porodici i tako dalje.
Samom činu samoubistva može prethoditi depresija i anksioznost.
U adolescenciji i mladalačkom dobu sreću se različiti vidovi autodetruktivnog ponašanja. Autodestrukcija kod mladih se najčešće ispoljava u vidu samopovređivanja, pokušaja samoubistva i izvršenog samoubistva, ali i drugih ponašanja koja predstavljaju neku vrstu pasivnog, povremenog ili hroničnog izlaganja samouništenju.
Prema sprovednim istraživanjima, neki od činilaca ovog fakta jesu:
„ Destruktivni koktel“ adolescenicje. Razvojne promene u adolescenciji mogu nositi sa sobom dublje konflikte sa roditeljima, vršnjacima i socijalnom okolinom. Normalna i razvojna nesigurnost i nestabilnost adolescenata stvara lične strahove. Način suočavanja sa takvim razvojnim strahovima može biti u određenim porodičnim i sredinskim okolnostima, neadekvatan i izražen kroz destrukciju( prema drugima), ali i kroz audodestrukciju. Pomešana osećanja na relaciji nesigurnost- strah- tuga- depresija.
Akt protiv trpljenja, a ne protiv života. Samoubistva mladih jezu izraz višestrukih sujećenja(separacije, gubici, socijalni neuspesi) i nepodnošljivog psihičkog trpljenja. U suicidalnom aktu su udruženi depresivnost, impulsivnost, (auto) agresivnost kojima pogoduju neke osobine ličnosti kao što su: narcizam, perfekcionizam i frustracija u slučaju njegovog nedostizanja; nemogućost tolerisanja neuspeha i nesavršenosti; nemogućnost prihvatanja separacije i gubitaka.Na osoben način samoubistvo tako postaje jedna vrsta „ odbrambenog manevra“ ili „ akt protiv jakog psihičkog trpljenja,a ne protiv života“.
Porodični faktori suicida. Porodični faktori povezani sa povećanjem rizika za samoubistvo mladih jesu samoubistvo roditelja ili rana smrt, porodična istorija od mentalnih bolesti, nezaposlenost, niski prihodi, loše obrazovanje roditelja, razvod braka, mentalne bolesti kod braće i sestara. U Danskoj studiji došlo se do saznanja da je prvi pokušaj suicida bio povezan sa sledećim porodičnim faktorima rizika: psihijatrijske bolesti roditelja, suicidalno ponašanje roditelja, zlostavljanje i zanemarivanje dece, stigmatizacija i socijalna isključenost porodice.
Fejsbuk i sms „ nova mesta“ najava i oporuka. Zajedničko samoubistvo dve mlade devojke u Beogradu, koje su skočile sa pančevačkog mosta u Dunav 2011. godine, ukazuju na „ nova mesta“ najava autodestrukcija, a to su internet, društvene mreže, fejsbuk i sms poruke. To govori o vapaju za pomoć usamljenih, socijalno odbačenih i lično nesrećnih mladih osoba u virtuelnom životu koji ostaje kao jedina spona sa realnim društvom.
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Psihoaktivne supstance mogu uticati na javljanje suicidalnih misli i ponašanja, ali i obrnuto, suicidalne misli mogu uticati na njihovo korišćenje i biti sredstvo lakšeg sporovođenja u delo ideje o samoubistvu. Procenjuje se da je zloupotreba psihoaktivnih supstanci prisutna između jedne četvrtine i jedne polovine izvršenih samoubistava, kao i da alkoholna intoksikacija povećava rizik od samoubistva i do 90 puta.
Na uzorku od 277 samoubistava u Beogradu, koja su izvršena u periodu od tri godine( 2006- 2008), mladi uzrasta do 30 godina čine 14% svih samoubistava,a od toga do 24 godine starosti čine 7%. Struktura motiva samoubistva kod populacija do 30 godina izgleda: psihička bolest, bolest zavisnosti, ljubavni problemi i telesna bolest, učinjeno krivično delo, porodični sukobi, problemi na poslu i finansijski porblemi. Prema načinu izvršenja samoubistva mladih do 30 godina na prvom mestu su upotreba vatrenog oružja i skok sa visine, zatim vešanje i utapanje. Takođe, maldi do starosti do 30 godina starosti, u odnosu na druge dve starosne grupe u uzorku, najmnje ostavljaju oproštajna pisma.
Godine 2020. zabeleženo je u proseku oko 1500 samoubistava, čime je Srbija zauzela 13. mesto u Evropi.
Stručnjaci navode da je najvažnije naučiti mlade ljude da se nose sa raznim pritiscima, osnažiti ih i podržati. Ranim prepoznavanjem onih koji razmišljaju o suciidu može se sprečiti tragičan ishod.
Ove godine je celu Srbiju potresla vest o samoubistvu mlade jutjuberke Kristine Kike Đurić koja je dugi niz godina bila meta bulinga. Postoji veliki broj ovakvih slučajeva, gde mladi uticajem društvenih mreža i konkurencijom na njima, često budu omalovažavani i gde same mreže postanu okidač za samoubistvo.
Važno je spomenuti i trostruko samoubistvo za jedno veče u Beogradu. Naime,jedna tinejdžerka je pronađena obešena o gredu, mlađi muškarac je iz karabina pucao sebi u glavu, dok je još jedna devojčica mlađa od 20 godina skočila sa zgrade.
Neminovno je reći da je sve više i više fizičkog, konkretno vršnjačkog nasilja, koji postaje „okidač“ za samoubistvo. Neće se zaboraviti uprkos godinama koje su iza nas, samoubistvo jedanaestogodišnjeg Alekse Jankovića koji je višemesečno bio žrtva. Dugo se razmatralo o usvajanju Aleksinog zakona koji je za cilj imao sankcije i mere koje bi na neki način suzbile i zaustavile takav vid nasilja. Zakon nije usvojen, a razlog neusvajanja bio je nepodudaranje koncepcije zakona sa evropskim konvencijama o pravima deteta pri čemu
Vršnjačko nasilje postaje popularno, postaje tema za Instagram, nešto na šta deca ne dižu glas, već telefone. Tu je i slučaj u naselju Barajevo, gde je kružio snimak u kom dve devojke naizmenično udaraju šamare svojoj vršnjakinji. Za sve to vreme tokom snimanja, druga deca su se smejala bez bilo kakve reakcije na nasilje.
Svedoci smo koliko smo u pandemijskoj drami zaboravili na ljude koji su u najosetljivijem periodu života, te ih pustili da se sami snalaze.
Jedan od novijih navedenih faktora koji mogu biti razlozi samoubistva jesu tabloidi i rijaliti. Prema rečima specijaliste za psihologiju, agresija i brutalnost u javnoj sferi mogu biti neposredan povod za suicid kod mlade osobe.
Autor: Milena Vlajić
