Njegovo ime nedeljama se nalazilo na naslovnicama svetske štampe – Edvard Snouden. Pre tačno devet godina, Snouden, hrabro je odlučio da ugrozi svoj lični interes i život zarad opšteg dobra. On je bivši američki obaveštajac, mnogi ga smatraju herojem, dok ga vlada SAD gleda kao špijuna i optužuje za izdaju, odnosno razotkrivanje tajnih programa nadzora američkih obaveštajnih službi.
Bivši agent američke Nacionalne obaveštajne agencije, otkazao je poslušnost i godinama radio na planu obelodanjivanja nemoralnih radnji koje su sprovodile obaveštajne službe u odnosu ugrožavanja privatnosti ljudi širom zemaljske kugle. Edvard Snouden, otkrio je informacije o programu “PRISM”, koji uključuje masovno praćenje razgovora između Amerikanaca i stranih državljana putem telefona i interneta. Prema njegovim rečima, PRISM omogućava Agenciji da pregleda e-poštu, sluša glasovne i video razgovore, pregleda fotografije, video zapise, prati prosleđene fajlove i sazna druge detalje o korisnicima društvenih mreža i drugih internet servisa. Učesnici u “PRISM”-u su “Microsoft”, “Google”, “Yahoo!”, “Facebook”, “YouTube”, “Skype”, “AOL”, “Apple” i “Paltalk”.
Dugi niz godina prikupljao je informacije i dokumente kako bi jednog dana njegova trvdnja bila potkrepljena adekvatnim dokazima. Njegov bes neprestano je tinjao, a svoj vrhunac dostigao kada se Snouden preselio na Havaje i po naredbi radio na praćenju i sakupljanju poverljivih informacija o Kini. Odlučio je da svoje zdravstveno stanje, odnosno epilepsiju, iskoristi kao izgovor za otvaranje bolovanja i odleti u Hong Kong, odakle će započeti svoju misiju. U maju 2013. Edvard Snouden dao je do tada prikupljene informacije na korišćenje britanskom listu “The Guardian”.
Snouden je novinarima postepeno davao informacije i kopije tajnih dokumenata o sudskim odredbama koje su dozvoljavale ovakva delovanje obaveštajaca. Bio je svestan da će njegov identitet, kao anonimnog izvora biti otkriven pre ili kasnije. Stoga, doneo je odluku da 9. juna 2013. godine otkrije svoj identitet. Pozvao je novinare u Hong Kong na intervjue. Ovaj video intervju i njegovo pravo ime objavio je “The Guardian” na njegov lični zahtev.
„Nemam nameru da krijem ko sam, jer znam da nisam uradio ništa loše.“ – rekao je Edvard Snouden tom prilikom za britanski list
Snouden je rekao da se američke obaveštajne službe od 2009. godine ilegalno infiltriraju u računarske i mobilne mreže.
Snouden je otkrio postojanje britanskog programa za praćenje “Tempora”, a rekao je i da ne koristi iPhone zbog integrisanog softvera koji omogućava praćenje korisnika. Umesto modernih pametnih telefona, Snouden preferira običan mobilni telefon.
List “The Guardian” je 17. juna, pozivajući se na Snoudenove podatke, izvestio je da su britanske obaveštajne službe nadgledale kompjutere i presrele telefonske pozive stranih političara i zvaničnika koji su prisustvovali samitu G20 u Londonu 2009. godine. Tajni posao izveli su Centar za komunikacije vlade Velike Britanije i Američka agencija za nacionalnu sigurnost. Osim toga, tokom samita britanske specijalne službe presrele su telefonske razgovore ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva
Prema poverljivom izveštaju “Pentagona”, dokazano je da je Snouden ukrao preko million ipo poverljivih dosijea, od kojih se većina odnosi na “vitalne operacije američke vojske, mornarice, marinaca i vazduhoplovnih snaga“. Takođe, smatra se da on nema sposobnost da samostalno otvori i preuzme ovoliko količinu strogo poverljivih dokumenata, već da mu je za ovakav zahvat bila potrebna pomoć. Mežutim, istraga američkog Federalnog istražnog biroa nije pronašla dokaze da su Snoudenu pomagale strane obavještajne agencije. Pa je čak i on sam negirao navode o umeštanosti stranih država.
Sjedinjene Američke države potražuju izručenje Edvarda Snoudena, nakon čega mu preti zatvorska kazna u trajanju od 30 godina. Snouden je utočište, odnosno politički azil pronašao u Rusiji, obzirom da evropske zemlje iz straha od potencijalnog narušavanja odnosa sa Sjedninjenim Američkim državama mu to nisu ponudile.
Posvećivane su mu knjige i nagrade, a o njegovom podvigu snimljen je i film pod nazivom “Snouden”. Čak je i sam Snouden objavio knjigu “Zauvek zabeleženo” u kojoj po prvi put govori o svom podvigu i životnom putu.
Autor: Ana Radivojević
