Tokom petogodišnjeg mandata, vodeći malu latinoameričku državu sa svega nešto više od tri miliona stanovnika, Hose „Pepe“ Muhika dokazao je kako vlast i moć ne moraju promeniti čoveka, već da isključivo razotkrivaju njegovo pravo lice. Postao je poznat po svom načinu života, kao „najskromniji političar na planeti“.
Muhika rođen je 1935. godine u skromnoj doseljeničkoj porodici koja je živela od zemljoradnje. Svoj politički angažman, započeo je u trenutku kada se cela Latinska Amerika našla pod represijom vladajućeg režima. Tada se Hose priklučio gerilskom pokretu nacionalnog oslobođenja – Tupamarosima. Ugledali su se na učesnike kubanske revolucije, pljačkali su i krali kako bi pomogli siromašnima, suprotstavljajući se tadašnjim urugvajskim vlastima. Jedina želja bila im je uspostavljanje slobode, odnosno demokratskog režima. Taj put nije bio nimalo lak. Muhika se u jednom periodu svog života našao u zarobljeništvu, gde je bivao stravično prebijan i zlostavljan. Međutim, iako na sebi nosi ožiljke, nije postao ogorčen i idalje kako kaže, voli život i uživa u istom.
„Mi političari bi trebalo da živimo kao što živi većina našeg naroda, ne kao ona manjina. Ja živim kao što živi moj narod“ – reči su Hosea Muhike.
Mandat Hosea Muhike trajao je od 2010. do 2015. godine. Nikada nije pristao da živi u predsedničkoj palati, čak je veliko imanje koje mu je bilo namenjeno ponudio na korišćenje izbeglicama iz Sirije. Odbijao je da zadrži celokupni iznos plate koji je srazmeran poziciji na kojoj se nalazio, pa je 90 posto svojih primanja davao u humanitarne svrhe.
“Čika Pepe“, kako ga njegovi sugrađani zovu, živi u trosobnoj kućici na periferiji Montevidea sa svojom saputnicom, Lusijom Toplanski. Do kuće vodi neuređeni putić, a ulazak na njegove imanje umesto čuvara, obezbeđuju umiljati psi.
Nakon završenog mandata, Hose je do nedavno obavljao funkciju senator. Podneo je ostavku na toj poziciji 2020. godine, zbog pandemije virusa COVID-19, odnosno njegovog ne tako zavidnog zdravstvenog stanja i hroničnih problema u 85. godini života.
Njegova karijera obeležena je po smanjenju stope siromaštva u Urugvaju sa 39 na 11 posto, privrednom rastu, ekonomskoj stabilnosti države, ali i značajnim liberalnim odlukama poput legalizacije marihuane, legalizacije abortusa do 12 nedelje trudnoće i legalizacije istopolnih brakova.
Autor: Ana Radivojević
