Verujem da je većina upoznata sa Vašom objavom na Facebook-u, na kojoj ste postavili
sličicu zastave Kosova. Naime, mnogi mediji su Vas “isprozivali“ zbog te objave, ali pored
toga mnoge pretnje putem društvenih mreža su Vam upućene. Kako se nositi sa takvim
pretnjama?
Trudim se da ih ne upijam. Nekada su mi stvari koje mi ljudi pišu zaista smešne i zabavljaju me dok pijem kafu ili večeram. Nekada mogu biti zaista opasne i zle. Često uhvatim sebe da, dok čitam nešto, razmišljam o tome – kako ovim ljudima ovakve stvari uopšte padnu na pamet? I hajde što im padnu na pamet, nego ih oni zapravo izgovore, ili ih otkucaju i to pošalju nekom random liku na internetu. Ne razumem to.
S obzirom da je ovo zaista česta tema kod nas, da li po Vašem mišljenju postoje
nezavisni mediji u Srbiji?
Naravno da postoje. I nezavisni mediji i nezavisni novinari. Gomila ljudi koje poznajem ovaj posao rade zbog ideala i principa. Ako ste spremni da budete propagandista, širite laži i obmanjujete narod, a bez ikakve svesti koliko je to opasno, već ste samo u fazonu – prima platu i ne zanima me, molim vas, bolje radite na šalteru u banci, na trafici ili u kafiću. Časnije je.
Često smo svedoci negativnih komentara na račun novinara, koliko je teško u današnje
vreme biti dobar novinar?
Teško je biti novinar u svako vreme, verujem. Uvek postoje ljudi kojima se ne dopada ono što pišete. I u redu je da im se nešto ne dopada, problem je kada oni pokušavaju da vas ućutkaju da biste prestali da pišete ono što je u javnom interesu.
Da li je danas teško mladima da dođu do izražaja u novinarstvu?
Mislim da je zapravo lakše nego ikada. Ako ništa drugo, ima toliko mnogo televizija, novinara i portala na kojima možete da dođete do izražaja i da se bavite onime što vas zaista „loži“.
Sve je veća tabloidizacija medija u poslednjih par godina, kakvo je Vaše mišljenje o
tome?
– Mediji s jedne strane oslikavaju javni prostor i društvo u kojem živimo. Nisam pobornik onog opravdanja, „ali ljudi traže rijaliti a niko ne gleda RTS 3 i kulturni program“, mada, to s jedne strane ima smisla. Poražavajuće mi je kada vidim da mladi ljudi na društvenim mrežama dele inserte iz Zadruge i drugih splačina, ali, to je nažalost naša realnost. Problem je što oni ne vide problem u tome.
Još jedna od čestih tema u ovoj profesiji jeste sloboda medija, kako gledate na slobodu
medija u Srbiji trenutno?
Suludo je pričati o tome. Svako ko ima dva grama mozga i malo je uključen u ono što se dešava vidi da sloboda medija gotovo ne postoji. Nacionalne frekvencije i mejnstrim dnevne novine su propaganda mašinerija vladajuće partije. Jedino oni imaju pristup tim kanalima komunikacije, a svako ko se usudi da ih kritikuje ili kaže nešto drugačije, što ne odgovara njihovom narativu, biva uvaljan u blato i prljavštinu. Evo na primer, tabloidi koji su mene razvlačili zbog emotikona kosovske zastave me nikada nisu pozvali za komentar. Nije kao da bih im komentar dao, ali svejedno nisu ponudili svojoj publici da čuju „drugu stranu priče“.
Na Vašem Twitter nalogu ste često kačili vesti za Novaka Đokovića i kompletnu situaciju
povodom neophodne vakcinacije za učestvovanje na Rolan Garosu. Kakvo je Vaše
mišljenje o celokupnoj situaciji?
Mislim da je Novak Đoković kažnjen zbog svojih antivakserskih stavova i da je to dobra stvar. On je super teniser, u to ne zalazim, ali kao svetski broj jedan ima ogromnu odgovornost da ne šalje pogrešne poruke, pogotovo u vreme kada milioni ljudi umiru od korone i preti nam ekonomski kolaps – baš zbog pandemije virusa. Pravila Australije su bila jasna, a on je izblamirao i sebe i svoju naciju pokušavajući da ih krši. Voleo bih da nadležne institucije Srbije ispitaju i da li je kršio zakone matične države lažirajući PCR test ili hodajući zaražen, ali sudeći prema nedavnim dešavanjima, njegovim susretima sa predsednikom itd, verujem da do toga nikada neće doći. Voleo bih i da građani Srbije već jednom odole ovom sumanutom trendu traženja velikog vođe, tate, superheroja – i krenu već jednom kritički da razmišljaju.
Autor: Anđela Golijanin
