Mnogi događaji i pojave iz prošlosti obavijeni su velom misterije. Međutim, retko koji u tolikoj meri izazivaju i rasplamsavaju debate poput srednjovekovnog monaškog reda vitezova – Templara.
Nakon stravičnog završetka Prvog krstaškog rata, Jerusalim biva oslobođen od muslimanske vlasti i hrišćani preuzimaju kontrolu nad Svetom Zemljom. Ubrzo širom Evrope i sveta hodočasnici masovno kreću na put ka oblisaku Svete Zemlje. Međutim, taj put ne biva ni malo bezbedan. Vlada opasnost od razbojnika i pljačkaša. Stoga francuski vitez Ig de Pejen pronalazi rešenje za takav problem, formiranjem monaško vojnog reda koji za zadatak ima da štiti nedužne vernike na putu ka Jerusalimu. Ta ideja biva sprovedena u delo i 1118. red od tada svega 9 vitezova dobija naziv „Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama“ – „Vitezovi Templari“. Njihovo sedište bilo je u Jerusalimu na mestu za koje se veruje da je tu bio Solomonov hram, pa i njihovo ime seže odatle „Templum“ – „hram“. Počeli su kao vrlo siromašni ratnici, što može videti i na njihovom grbu kroz simbol dvojice vitezova na jednom konju.
Ubrzo po osnivanju, red Templara biva prepoznatljiv po svojoj hrabrosti i pobedama nad nevernicima, čime pridobijaju simpatije velikog broja vernika. To je kasnije dovelo do davanja povlastica direktno od pape. Samo neke od njih bile su mogućnost ubiranja poreza na vlastitoj teritoriji, oslobađanje od dažbina i direktna potčinjenost papskom prestolu.
U početku red se oslanjao na donacije crkve i plemića. Narednih godina je toliko napredovao u finansijskom i brojčanom smislu, da su pojedini članovi odlučili da osnuju neke od prvih evropskih banaka.
Po prestanku Krstaških ratova, red Templara je prerastao u Evropi u red bankara koji su bili oličenje zelenaštva. Blago doneto sa Istoka činilo ih je vrlo moćnim – neretko su se kod ovog reda zaduživali tada najznačajniji vladari Evrope Naravno, ovolika moć uskoro je mnogima zasmetala. Politička moć i bogatstvo su na kraju bili i razlog propasti Templara.
Postati član Templara je u srednjevekovnoj Evropi značilo veliku privilegiju, pa je bilo izuzetno teško ući u ovo društvo. Na čelu reda bio je “Veliki majstor”, poslednji je bio Žak de Mole.
Kraj Templara započet je kada se francuski kralj Filip IV Lepi našao u velikim dugovima kod pojedinih članova ovog reda. Kao odgovor na situaciju u kojoj se našao, postavlja Klimenta V, njemu bliskog čoveka na papski presto, čime Templare ostavlja bez podrške papske stolice i time omogućava njihov konačni slom.
U petak, 13. oktobra 1307. godine pohapsio je veliki broj Templara na čelu sa Žakom de Moleom. Od tada potiče verovanje da je petak 13. baksuzan dan.
U centru Pariza, 1314. godine, na lomači je spaljen Žak de Mole. Dok je umirao u mukama prokleo je kralja Filipa i papu Klimenta da će izaći pred Božiji sud u roku od godinu dana. Kada se to i ostvarilo, čitava mistična priča o Vitezovima Templarima je otišla u dve krajnosti, za jedne je to bila Božija kazna za one koji su ih uništili, dok je za druge to bio dokaz templarske demonske moći.
Autor: Ana Radivojević
