Film zasnovan na pripoveci Milovana Glišića „Posle devedeset godina“ (1880), dok je scenario i režiju radio Đorđe Kadijević. Reč je o filmu koji ima status kultnog filma, koji je izašao 1973. godine, poznat i kao klasik srpskog seoskog realizma.
Reč „vampir“ je jedina srpska reč, koja se koristi u čitavom svetu. Austrijske vlasti su slale komisije, radi otvaranja srpskih grobova, zbog osnove da postoje povampireni meštani sahranjeni po selima. Najveću slavu od par poznatih vampira je definitivno poneo Sava Savanović, čiji je grob iskopan 1880. godine i pobodnen kolac, kako bi prestao da teroriše mešatne oko vodenice.
Sava Savanović je glumac Milovana Glišića, iako je postojao samo u književnosti, to mu nije smetalo da postane slavan. Radnja se u ovom delu Milovana Glišića događa u mestu Zarožje, koje se nalazi kod Bajine Bašte. Postoji legenda u pomenutom delu, koja govori u prilog tome, da su iz groba Save Savanovića, kada je iskopan izletele dve Leptirice, koje su davile novorođenu decu narednih 30 godina. Ova se tradicija navodno prenosila sa kolena na koleno. Upravo se na ovoj legendi temelji film „Leptirica“ Đorđa Kadijevića.
Pomenuti reditelj Đorđe je od seoske komedije pokušao da napravi horor film strave i užasa. Te kao takav nije imao veze sa delom Milovana Glišića.
Film „Leptirica“ je jedan od retkih kultnih filmova fantastike jugoslovenske kinematografije. Na mnogo je kritika naišao režiser, jer je nenaviknutoj publici predstavio film uznemirujućeg sadržaja. Čak je jedan čovek u Skoplju preminuo od straha gledajući film. Uprkos toj činjenici, film se do dana današnjeg komentariše i pamti, izaziva slatki strah, koji upravo horor film i treba izazivati. Kada je tražio glumicu, koja će igrati Radojku, reditelju se na vratima pojavila jedna od najlepših Jugoslovenki Mirjana Nikolić, te je na prvi pogled znao da je ona prava glumica za film. Njena anđeoska lepota je upravo ono što mu je bilo potrebno za lik palog anđela.
Radnja filma se svodi na to da siromašni momak Strahinja, želi kćerku bogatog gazda Živana. Ovaj odbija da mu da ruku svoje kćerke Radojke. Te Strahinja naumi da ode iz sela, gde ga spreče kmet, pop i još nekoliko seljana. Pitaju ga za pomoć, zato što neki vampir ne dozvoljava vodeničarima da prehrane selo, koje je ionako dovoljno siromašno. Neustrašivi momak pristane da prenoći na vodenici, što mu i uspeva. Posle velikog traganja, seljani uspevaju da pronađu Savin grob, te ga bodu gogolovim kolcem po tradiciji, međutim zahvaljujući trapavošću jednog od njih, ne uspeju da mu svetu vodicu sipaju u usta, te iz njih izađe leptirak. Ovaj događaj ne prkosi srećnom kraju u kome Strahinja dobija ruku lepe Radojke. Radnja se dešava u zapadnoj Srbiji.
Film počinje kao romantična komedija, ali ubrzo počinje sa prikazivanjem natprirodnih scena, od kojih se publika prestravi. Pomenuti režiser se služi humorom, kako bi gledaoca obezoružao i šokirao. Ono što je ostalo upamćeno je upravo činjenica da je sa malo šminke i bez savremene tehnologije urađeno dosta toga u filmu.
Treba napomenuti Đorđev smisao za detalj, na primer u uvodnoj sceni ubijanje vodeničara, zatim udaljavanje od Glišićevog dela u prikazivanju vampira. Reditelj se ne drži narodne tradicije, gde se vampir pojavljuje sav obasjan svetlošću, već se u filmu javlja jedva primetan.
Još jedan iskorak se javlja kada Kadijević daje prednost opisu lepe Radojke, Strahinjine ljube. U filmskoj verziji ona predstavlja anđeosko-demonski aspekt ženskog, posezanje za suptilnim erosom, dok je kod Glišića ona predstavljen.
Autor: Katarina Tomić
