Američki način života, koji se naziva prosto i američki način, je idealizovan način života zasnovan na sposobnostima za napredak i izuzetnim kvalitetima njenog stanovništva. Može se reći da je američki način života tumačenje Ustava Sjedinjenih Država, gde se kaže da su sva ljudska bića izjednačena i da su im data određena neotuđiva prava od strane njihovog tvorca: život, sloboda i pravo na traženje sreće.
Srž američkog života je upravo potraga za srećom, ispunjenje snova i ličnih ciljeva. Ovaj način života karakteriše individualizam, uzdizanje vrednosti „ja“ i dostojanstva. Optimističan je u smislu kada kaže da svako ima sposobnost da napreduje. Međutim svaki napredak zahteva napor i preveliki rad. Takođe je dinamičan upravo zato što zahteva mobilnost radi postizanja ciljeva.
Najbolju definiciju američkog načina života izložio je Tomas Džeferson i ogleda se u Ustavu Sjedinjenih Američkih Država. Prema Džefersonu, svako ljudsko biće je obdareno slobodom, pravom na život i pravom da bude srećan. Ovo je osnova ponašanja Amerikanaca.
Norman Lir (1981) je istakao da je američki način individualistička ideologija koju karakteriše sloboda mišljenja, veroispovesti i izražavanja i uverenje da budućnost uvek pruža bolje uslove. Treba napomenuti da se mora biti voljan da se pažljivo radi na izgradnji ove budućnosti. Pored toga, Lir je ukazao da američki način života promoviše odnos saradnje, prihvatanja i saosećanja prema drugima.
Ustav Sjedinjenih Država i američki način života
Ustav Sjedinjenih Američkih Država kaže da su sva ljudska bića jednaka i da poseduju niz prava koja im je dao Stvoritelj. Ova osnovna prava su pravo na život, pravo na slobodu i pravo na potragu za srećom.
Uzimajući ove aspekte u obzir, razvijen je način života koji predlaže da je svaki Amerikanac slobodan da teži i postupa u skladu sa onim što smatra srećom.
Ustav takođe priznaje da se ljudska bića moraju boriti za ova prava i braniti ih od drugih koji žele da ih uzmu. Američki način života karakteriše progresivnost. To znači da ljudsko biće mora voditi život u kojem može napredovati u poziciji. U tom smislu, ovakav način života promoviše pozitivne promene.
Američki način života je dinamičan. Ovaj dinamizam je povezan sa progresivnim kvalitetom ljudskih bića: da bi postojao napredak, mora postojati kretanje. Ovo kretanje mora biti praćeno svrhom. Zatim, dinamizam se pretvara u rad i trud koji se ulaže u postizanje određenih ciljeva.
Američki način života je individualistički, jer naglašava aktivnost „ja„. Naglašava sposobnost osobe da ide napred. Govori se o individualizmu jer napredak mora doći od istog pojedinca, međutim, ne odbacuje pomoć trećih lica za postizanje ciljeva. Isto tako, govoriti o individualizmu ne znači da će dostignuća biti samo za sopstveno dobro.
Američki način života obeležen je humanizmom, pre svega velikodušnošću, ljubavlju prema drugim ljudima i saradnjom. To se vidi u pomoći koju američke organizacije daju drugim zemljama u vremenima kada je ta pomoć potrebna. Na primer, kada su druge nacije pogođene prirodnim katastrofama, Sjedinjene Države šalju mnogo hrane i lekova za žrtve.
Kažu da je američki način života optimističan, jer ukazuje na to da svaka osoba može napredovati i nadmašiti, bez obzira u kakvom se stanju nalazi.
Kako napredujete, ljudsko biće obično dobija novčanu dobit ili priznanje za dobar rad. Međutim, kraj američkog načina života nije želja da se zaradi novac ili slava. Takvi postupci su materijalistički i suprotstavljaju se ideji ovakvog načina života. Naprotiv, američki način života ukazuje na to da osoba svoju akciju mora usmeriti ka službi, ka saradnji i ka opštem dobru. U ovom trenutku, ova karakteristika je povezana sa humanizmom i filantropijom.
Američki način života zasnovan je na etici i moralu. Zbog ovih karakteristika, ljudi koji prkatikuju ovakav način života, teže da pojednostave postupke i klasifikuju ih u dve kategorije: crno-belo, dobro ili loše.
Na neki način, američki način života je utopijski, idealizovan i nemoguće ga je ostvariti.Nisu svi aspekti nedostižni; skup ovih elemenata čini utopiju.
Američki način života se odnosi na američki san. Uopšteno govoreći, američki san je krenuti od dna, naporno raditi i napredovati do uspeha. Američki san se ne odnosi samo na Amerikance već i na ljude koji migriraju u Sjedinjene Države u potrazi za boljim uslovima života.
Sada, kada smo utvrdili šta podrazumeva “Američki način života”, postavlja se pitanje koliko smo mi pali pod uticaj njegovih čari?
Nije reč samo o Srbiji, već o svetu uopšte. Reč je o procesu globalizacije koji je transformisao kulturu koja više nije vezana za lokalitet. Pomenuta globalizacija je uništila lokalne kulturne homogenizacije u svetu, što je jedna o teorija kulturnog imperijalizma.
Možemo početi od programa na našim malim ekranima koji nam se serviraju, na primer nekadašnji Time Warner, Disney, Fox Corporation i slično, koje u zemljama razvoja šire poruku u skladu sa sadašnjim neoliberalnim svetskim poretkom potiču kapitalizam, konzumerizam i ‘američki način života’. Postoje istraživanja, koja svedoče u prilog tome da iza nevinog sveta likova Walt Disneyja stoji moćna agenda da se promoviše američki kapitalizam. Treba napomenuti da postoje serije, kao što je recimo serija The Simpsons, koja ismijava američki kapitalizam a popularna je u svetu.
Zatim, imamo brendove kao što su Calvin Klein, Nike ili Marlboro, koji se nalaze u svim većim šoping centrima, aerodromima i ljudi prosto biraju da ih kupuju, pre nego na primer neke domaće brendove.
Slična situacija je i sa Coca Colom i McDonaldsom. Coca Cola kao najpoznatije piće na svetu i ljudi ga uvek rado biraju, iako poznaju njegov sastav, koji nije bezazlen. Uvek se pre bira ona, nego na primer neki sok domaćeg proizvođača, međutim sa druge strane imamo Francusku, koja je u jednom trenutku bila zabranila kupovinu Coca Cole, zato što novac od kupovine aktuelnog soka ne ide u kasi države, nego u kasi SAD-a. Kada se govori o McDonaldsu, imamo istu situaciju, ljudi danas masovno kupuju i naručuju iako znaju sadržaj proizvoda koji plasira. Njegove radnje se otvaraju masovno na mnogo lokacija širom sveta.
Autor: Katarina Tomić
