Staroslovenski jezik, prvi je pisani slovenski jezik koji datira iz IX veka. Pismo staroslovenskog jezika bila je glagoljica i ćirilica. Formulisala su ga hrišćanska braća, Ćirilo i Metodije, da bi lakše preveli Sveto pismo. Glagoljicu je 863. godine stvorio Ćirilo uz pomoć brata Metodija. Ćirilicu su, najverovatnije, stvorili njihovi učenici krajem IX veka.
Danas redakciju staroslovenskog jezika možemo čuti na liturgijama jer se službe i liturgije drže na crkvenoslovenskom jeziku. Postoje razlike jer su se neki glasovi do te redakcije izjednačili.
Kada govorimo o gramatici staroslovenskog jezika, ona je veoma složena. Naime, staroslovensko ima 7 padeža – nominative, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ, isto kao i srpski, ali se nastavci razlikuju u zavisnosti od roda, al i od poslednjeg slova određene imenice koja se manja kroz padež. Staroslovenski jezik ima tri roda – muški, ženski i srednji, ali imenice, takođe, imaju i tri broja – jedninu, množinu i dvojinu. Za sve smo čuli, ali šta je to dvojina? Da ne komplikujemo, najprostije ćemo objasniti. Danas bi dvojina u srpskom jeziku označavala nešto čega po prirodi ima dva, na primer: oči, uši, ruke, noge. Da li neka imenica ima dvojinu, najlakše se može utvrditi po nastavku genitiva, na primer, mnogo očiju, ušiju, ruku, nogu.
Kao što vidite gramatika srpskog jezika i staroslovenskog se ne razlikuje umnogome, ali razlike ipak postoje. Slova koja su se izgubila su jat -Ѣ, 2 nazalna glasa Ѧ i Ѫ. Ima još slova koja su se kasnije izjednačila u jedan glas, ali nažalost, ne možemo preko teksta dočarati koji su to tačno glasovi.
Staroslovenski je istorijski jezik koji je izumro, ali nije nebitan, naprotiv, veoma je bitan za jezik i glasove kojima se danas služimo.
Autor: Anđela Petrić
