Julijanska Nova godina, poznata još kao Stara ili Pravoslavna, kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru, ili 1. januara po julijanskom. Iako nije zvanična Nova godina, rado se praznuje u balkanskim zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, I pravoslavnim delovima Hrvatske. Šta je ono što je čini posebnom, i koji se to običaji praktikuju za ovaj praznik?
Većina ljudi smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi, kod nas ona ima poseban značaj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su pokušavali da uzdrmaju srpski identitet. Srbi počinju da praznuju „svoju“ Novu godinu tek 1923. godine kada se iz Zagreba pročulo da pravoslavna slavlja štete privredi i trgovini u zemlji. Zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili centri franjevaca i zahtevi novopečenih bogataša da se Božić i Uskrs podese da se svuda slave istog datuma i da budu vikendom kako ne bi postojali gubici radnim danima, još više je izazvalo otpor kod Srba. Oni počinju da slave Pravoslavnu Novu godinu javno, čak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila državni praznik. Smatrali su je opozicionim praznikom.Kako se verovalo da je religija „opijum za narod“ tako se težilo tome da se ljudi otuđe od praznovanja bilo kojeg verskog praznika, a posebno, Božića, Nove godine i Vaskrsa. Činilo se sve da ljudi tog dana rade do kasno i postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 časa kako ne bi stigli nigde na doček. Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je krišom i iz inata proslavljaju u svojim domovima najčešće.
Prvu proslavu nove godine organizovala je „Kasina“, a već sledećih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela…
Koji se to običaji praktijuju za ovaj praynik?
Običaj koji se najviše poštuje jeste odlazak u crkvu i molitva za srećnu i berićetnu godinu, kao i za zdravlje, ljubav i slogu najbližih. U veče 13. januara običaj je da se ukućani okupe oko svečanije trpeze, a tačno u ponoć svi prisutni se ljube i čestitaju jedni drugima, dakle jako slična proslavi Nove godina koja se slavi prvog januara. U taj dan čovek bi trebalo da sabere svoje misli, ali misli dostojne hrišćanstva, koje bi mogle da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Suština pomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi za Boga i bližnjega svoga, a ne više samo za sebe kao ranije.
Nakon 1923. godine pa sve do danas proslava Nove godine i Srpske Nove godine su definitivno dva praznika koja se obavezno proslavljaju u kafanama, klubovima i restoranima. Iako nije zvaničan praznik, Srbi vrlo rado slave Pravoslavnu Novu godinu. Obe Nove godine su i te kako povod za dobro druženje i slavlje.
Autor: Marija Božić
