,,Ako si Srbin i seljak, nisi stoka, ne voliš da te neko pravi ludim.” glasi citat iz ,,Knjige o Milutinu”. U romanu je predstavljena istorija Srba od Sarajevskog atentata na princa Ferdinanda, pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. U svojim razmišljanjima glavni junak Milutin, običan seljak iz sela Koštunića, iz Šumadije, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. Njegova razmišljanja nas upućuju na to da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.
Nakon 1914. godine i početka Prvog svetskog rata, pokušavajući da prekrati vreme u zatvoru, Milutin se mislima vraća na dan kada su zvona zvonila sa svih strana i pozivala ljude u rat. On, glavni protagonist i pripovedač ove knjige, priseća se trenutaka koji su obeležili njegov, ali i živote mnogih drugih. Povratkom u prošlost i pripovedanjem svih događaja koji su usledili nakon tog dana, on pokušava da pronađe odgovore na sva pitanja koja su mučila srpskog seljaka i domaćina. Strašne slike rata, meri događaje svojim merilima i ukazuje ne samo na besmislenost rata u kojoj je pobeda ostvarena desetkovanjem naroda i stavljanjem omladine u prve redove, već i o lakovernosti naroda koji povedeni idejom rado ostavljaju svoje voljene boreći se i ginući za neke „više“ ciljeve koje ni sami sebi ne mogu objasniti.
Iako u romanu govori o sebi, i svojoj porodici, Milutin, u stvari, govori u ime mnogih srpskih seljaka koje je morila ista briga. Oštro se suprotstavlja heroizmu koji je plaćen hiljadama života i slavi stečenoj porazom drugih. Ali i pored negodovanja i neprihvatanja priče i ideje koju mu nameću drugi, i saznanja da se možda neće vratiti svom domu, on čini isto što i ostali – stavlja glavu u torbu i ide u juriš.
Korača kroz život pomalo tvrdoglav, sa sposobnošću da puno toga razume, ali bez mogućnosti da išta promeni, konstantno se saplićući o nerazumevanje okoline. Da rat nije završen potpisivanjem mira zaraćenih strana i da borba za život ne prestaje tog trenutka potvrđuje težak Milutinov život od trenutka kada se iz tog prvog rata vratio kući. Hrabro podižući glavu i poreći se sa siromaštvom i teškim radom koji puni prazan stomak hranom, Milutin ne posustaje.
Sa Milutinom se sudbina jako poigrala. Učinio je i dao sve za državu, ali mu ona i vlast nisu pružili ništa zauzvrat, kako bi mu, makar malo, olakšali muke. Njegova borba se ne poštuje, a ordenje na grudima ne ceni. Bez imalo nade za bolje sutra, trune u zatvoru, iščekujući dan kada će se pridružiti svom sinu jedincu, ostavljajući ženu kod kuće, da samuje u mračnoj kući i iščekuje smrt. Na Milutina će mnogi brzo zaboraviti.
„Knjiga o Milutinu“ je pravi antiratni roman. Svaki rat počinje oduševljenjem, idejom za koju se nazdravlja u kafani, a vodi ga narod, upravljan palicom manjine, koji se veoma brzo otrezni i uvidi da je borba za ideal krvava i teška, a cena rata gubitak mnogih generacija.
Autor: Marija Božić
