Zašto neki ljude slave Božić 25.decembra, a neki 7.januara

Društvo

Stari rimski kalendar bio je lunaran, što znači da je pratio faze meseca, a ne solarni ciklus. To znači da se svake godine sve manje poklapao sa godišnjim dobima, što je dovelo do toga da je 46. p.n.e. rimski kalendar kasnio puna 3 meseca za realnim vremenom. Gaj Julije Cezar, koji je boravio neko vreme u Egiptu, primetio je da oni koriste gotovo savršen kalendar od 365 dana (12 meseci po 30 dana plus 5 dana posvećeno bogovima), dok je rimski imao 355, a ostalih deset je dodavano posebno od strane pontifeksa. Uz pomoć Sosigena iz Aleksandrije, Cezar je reformisao kalendar.
Želeo je da izbegne ljudski faktor, jer ukoliko bi dani bili dodati pogrešno, to bi ponovo desinhronizovalo kalendar. Uzeo je dodatnih 5 dana i ubacio ih u kalendar, tako da su neki meseci imali po 31 dan. Februar je u starom Rimu smatran za malerozan, nesrećan mesec, pa su ga, iz sujevernih razloga, vratili na 28 dana, kako je bilo u starom kalendaru. Njegova dva dana je takođe rasporedio po kalendaru, tako da je dobio 7 meseci po 31 dan.
Sosigen je ukazao Cezaru da čak i pored toga nije uračunata dužina godine od 365.25 dana. Napravili su sistem po kojem bi na svake četiri godine jedan dan bio dodat februaru, automatski, bez pontifeksa.
Pošto je tadašnji rimski kalendar kasnio 3 meseca, Cezar je odlučio da ubaci dodatnih 90 dana. Tako je 46. godina pre Hrista imala 445 dana, a od prvog januara počelo je računanje po novom, julijanskom kalendaru.
Prava dužina dana iznosi zapravo 365.24219, tako da je vremenom i daj kalendar odmicao za približno 11 minuta godišnje. Papa Grgur XIII je 1582. proglasio kalendar koji je taj problem rešio i vratio kalendar u sinhronizaciju sa godišnjim dobima.
Pre Prvog svetskog rata u Srbiji su julijanski kalendar koristile i država i crkva, tako da se Božić slavio 25. decembra. Nakon završetka rata država je počela sa korišćenjem gregorijanskog kalendara, ali ga crkva nikada nije priznala, što je dovelo do razlike u kalendarima od 13 dana. To znači da SPC slavi Božić 25. decembra po julijanskom, a država 7. januara po gregorijanskom kalendaru.
Nakon rata Nova godina dobija na popularnosti, pa su vremenom umesto dva Božića počele da se slave dve Nove godine. Božić se ustalio 7. januara, a julijanska Nova godina ostala je zapamćena kao ,,srpska Nova godina“.

Autor: Nenad Jovanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *