Običaji variraju u zavisnosti od različitih krajeva Srbije, ali je jedno sigurno. Ovo je jedan od najbogatijih hrišćanskih praznika. Baš se ovog dana veruje da počinje Nova godina. Tradicija se svakako više poštuje u seoskim oblastima, ali i gradovima, gde za njih postoje uslovi naravno.
Jedan od običaja je da se pre izlaska sunca ode po „nenačetu vodu“, za koju se u narodu verovalo da ima isceliteljsku moć. Njena uloga je da se nasipa po malo u svim jelima i da se njome zamesi česnica. Takođe se za Badnji dan sprema neparan broj jela. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje ili da se potraži ono što je pozajmljeno, kako bi za dan Božića bilo u kući. Za Božić valja započeti neki posao, jer bi od tada sve pošlo za rukom, čak postoji verovanje i da posao koji nije mogao da se obavi prethodne godine, baš tog dana započne i da će uspeti. Jedan od običaja koji nije baš hrišćanski je da baka, ili starija žena u kući zabode nož ili glogov kolac u vrata iznutra i na njemu okači malo luka, kako bi se ukućani zaštitili od zlih sila. Na Badnji dan uveče stoka se pospe solju, žitom i projom, ne bi li se sačuvala od uroka i čini. Nakon večere, kašike se poređaju uspravno uz zid po starosti ukućana, i čija padne do jutra, taj će umreti naredne godine. Takođe se u nekim krajevima nakon završenog posla istopi mast, te se ukućani ogledaju, ko ne vidi svoj odraz, taj sledeće godine umire. Ne valja se ni spavati navodno dok badnjak ne izgori, jer se verovalo da će ljudi umirati bez nekih jasnih predznaka. Na Božić se ne vaja ni sa kim svađati, jer će ljude čitave godine terati baksuz. Iinteresantno je verovanje na Kosovu, da devojka koja ne može da se uda dugo, treba prespavati u tuđoj kući na Mali Božić i da će ubrzo nakon toga biti isprošena. U pojedinim delovima Srbije se pepeo od izgorelog badnjaka čuva, kako bi se pio pomešan sa vodom protiv glavobolje ili davao životinjama u zaštiti protiv besnila.
Večita dilema je definitivno mešenje česnice, da li je treba umesiti na Badnji dan ili Božić? Međutim, svako radi po osećaju, neko mesi jednog, neko pak drugog dana. Govori se da nije greška mesiti ili jednog ili drugog dana. Česnica je zapravo presna pogača i kao takva se treba umesiti. Dakle, ne kvascem, već praškom za pecivo i sodom bikarbonom. U pogači domaćica ubacuje zrno pšenice, grančicu drena, ali i novčić. Istorija svedoči u prilog tome kako novčić predstavlja jedan dar, koji je došao od mudraca Hristu u Vitlajemskoj pećini.
Običaji koji se danas poštuju:
Najstariji i najmlađi muškarac iz kuće odlaze ranom zorom do obližnje šume kako bi isekli banjak. Pomenuto drvo se drži ispred kuće ili na terasi u zgradi, ako uslovi dozvoljavaju, te se tek uveče unosi u kuću kako bi se upalio. Na postavljenoj slami u kući, obično ispod trpezarijskog stola se nalaze posebni mali darovi, koje dečica uz pijukanje prikupljaju. Jako je bitno da svi učestvuju u pripremi ovog radosnog hrišćanskog praznika, kako bi svako osetio radost i blagostanje, koje on donosi. Nakon svih ovih običčaja, koji se tradicionalno obavljaju svake godine, ukućani se okupljaju oko trpezarijskog stola i počinju sa posnom večerom i veseljem. Negde postoji i običaj da se večera na podu, preko stavljene slame.
Tradicionalna jela koja krase našu posnu trpezu su definitivno, prebranac, sveža ili dimljena riba, takođe poznati i nezaobilazni recept sa juga Srbije – pasulj na tavče, uz ribu se obično služi salata od kuvanog krompira i crnog luka, razne vrste suvog i svežeg voća, kuvano vino, običaj je da se tog dana na trpezi nađe i kuvana tikva, koju možete malo posoliti cimetom, zatim salata od kiselog kupusa, med, turšija . U nastavku članka slede par recepata koji mogu ukrasiti i vašu posnu trpezu, jednostavni, lagani, a opet drugačiji od naše divne tradicije, koju naravno nastavljamo da poštujemo, samo u malo dopunjenom izdanju.
Čokoladne kuglice sa rumom
Sastojci:
-150g crne čokolade,
-250g margarina,
-150g šećera u prahu,
-300g mlevenog keksa,
– malo limunove kore,
– mali ekstrat ruma.
Za glazuru:
-Crna i bela čokolada,
-50g margarina ili 50ml ullja.
Priprema:
Margarin umutiti sa sećerom u prahu, zatim dodati 150 grama otopljene crne čokolade, malo narendane kore limuna, ekstrat ruma. Sve to lepo sjediniti, te dodati 300 grama mlevenog keksa. Paraviti kuglice, koje se mogu preliti napravljenom glazurom i ukrasiti po želji – orasima, lešnicima, bademima… (U situacijama kada ne spremate posne trpeze, možete preko dodati čokoladne i šarene mrvice, ili druge ukrase koji se prave od jaja). Ostavite da se ohladi i uživajte u vašim kuglicama, koje su garantujem mnogo ukusnije od kupljenih rum čokoladica.
Kuglice od banane i badema
Sastojci:
– Dve banane,
– 50g badema,
– 250g mlevenog keksa,
– 100g kokosovog brašna.
Priprema: Banane izgnječiti, dodati im mlevene bademe( svakako možete da improvizujete, pa dodate lešnike, orahe, čija seme… U slučaju alergija na bilo šta od ovoga, kuglice su prelepe i sa bananom i keksom, uvaljane u kokos, bez ikakvih dodataka), lepo sve sjediniti i dodati keks, praviti kuglice željene veličine, i iste valjati u kokos. Po ukusu možete dodati šećer u prahu, mada su dovoljno slatke i bez ikakvih zaslađivača.
Mini ratlučići
Sastojci:
-1/2kg šećera,
– 100g griza,
– jedan litar vode,
– pet pudinga od jagode,
-100g kokos brašna.
Priprema:
Pola kilograma šećera staviti u pola litra vode da provri sa 100g griza. U drugoj posudi izručiti pet pudinga od jagode, sa pola litra vode, te isti mešati dok se ne razbiju sve grudvice. Kada voda sa šećerom i grizom provri u njoj dodati razbijen puding i mešati dok se ne zgusti. Izručiti u nekoj većoj tepsiji ili vatrostalnoj posudi, ostaviti da se ohladi par sati u frižideru i nakon toga seći na štanglice željene veličine, i iste uvaljati u kokos.
