U Nemačkoj politici je već uveliko poznat vodeći partijski dvojac koji je sada zamenio uloge, međutim, presudnu ulogu za odnose sa Balkanom bi mogla imati trećeplasirana stranka.
S obzirom na to da su konzervativci Angele Merkel i socijaldemokrate već činili dosadašnju vladu, a bar jedna od te dve stranke naći će se i u budućem sastavu vlade, pozicija “Zelenih” mogla bi da bude najvažnija promena politike Berlina.
„Ako Zeleni budu deo koalicije od tri stranke, pretpostavljam da će oni želeti Ministarstvo spoljnih poslova i to bi bilo veoma korisno za region“, smatra nezavisna analitičarka iz Berlina Johana Dajmel.
Stručnjaci su smatrali da Nemačku čekaju koalicioni pregovori, koji bi mogli trajati čak i nekoliko meseci. I kako navode, uloga teće stranke na listi mogla bi da bude presudna. Međutim, u nastavku teksta ćemo videti koliko su pregovori zaista trajali i kakav je ishod.
Sada dolazimo do ključnog pitanja: da li je Balkan uopšte važan i u kojoj meri?
Nije uopšte bilo teško primetiti da Zapadni Balkan gotovo da nije postojao u izbornoj kampanji u Nemačkoj, što je sudbina koja je zadesila i većinu tema spoljne politike.
Prema oceni političkog analitičara Boda Vebera, razlog za to je i politika dosadašnje kancelarke Merkel.
„Tačno je da je Merkel u prvoj polovini mandata uspešno gurala politiku proširenja Evropske unije – bez nje je verovatno ne bi ni bilo. Ipak, u poslednjih pet godina, uloga kancelarke Merkel je značajno oslabila i na kraju je na tom polju ostala poprilično praznih ruku.“ Ističe Veber za BBC.
Zbog toga, on smatra da se teško može govoriti o kontinuitetu nemačke politike.
„Pitanje da li će biti kontinuiteta nemačkog prisustva na Zapadnom Balkanu zapravo treba da bude pitanje da li će biti snažnije uloge Nemačke na tom prostoru. Sve četiri velike stranke u programima imaju podršku evropskim integracijama i vladavini prava, ali pitanje je intenziteta odnosa prema tim temama – mislim da se može očekivati konzervativniji stav nego za vreme kancelarke Merkel“, smatra viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
Ipak, u činjenici da se o Balkanu nije opširno pisalo u stranačkim programima, za Johanu Dajmel ima i drugu stranu medalje.
„Može se na to gledati i pozitivno – da zapravo nema dileme da li će Balkan postati deo Evropske unije, posle manje ili više dugog puta, jer su tu važni bezbednosni i geopolitički razlozi. S druge strane, nije bilo razgovora ni kako će se Evropa postaviti u novim međunarodnim okolnostima, a ja smatram da je potrebno da se razmotri nova pozicija u svetu u kome se menjaju odnosi SAD, Kine i Rusije“, smatra članica odbora Asocijacije za Jugoistočnu Evropu.“
Svakako je jasno da Balkan nije centralna tema i briga svetskih stranaka, ali tu se javlja pitanje, ima li razloga za brigu?
S obzirom na to da je Šolc postao prvi novi nemački kancelar od 2005. godine.
Iako su se zbog kompleksnosti nemačke vlade, u kojoj postoje inherentne kontradiktornosti partnera, zelenih, liberala i socijaldemokrata, očekivali komplikovaniji pregovori, oni su brzo okončani, harmonija partnera je obezbeđena, ali to ne znači da nisu ostale razlike u polazištima.
Dok Šolc želi da produži sigurnim putevima Merkelove, tamo gde je to mogućno i potrebno, zeleni se upravo najviše pribojavaju njegove sklonosti da preuzima oprobane metode Merkelove.
Kako bi se zaključila kojim pravcem će se kretati politika nove vlade, analizira se i studira koalicioni sporazum koji su potpisla tri stranke. Stavaranje sporazuma bio je jedan ogroman politički eksperimet u koji je bilo uključeno 300 stručnjaka sa sve tri strane.
Oni su pregovarali 10 dana u 22 radne grupe kako bi utvrdili politiku nove nemačke vladajuće koalicije.
Šolc će imati i dva vicekancelara, što je takođe istorijska novina: jedan je zasnovan na ustavu, to je lider Zelenih Robert Habok, a drugi je vođa Liberala Kristijan Lindner čije mesto će biti definisano odlukom vlade.
Habok će voditi superministarstvo ekologije i ekonomije, dok će Lindner naslediti Šolca na mestu ministra finansija.
Nova vlada suočiće se već na početku sa izazovima koji će od nje zahtevati punu pažnju i spremnost na delovanje.
Spoljna politika jedno je od područja gde se očekuju značajne promene, pošto će nova ministarka spoljnih poslova biti šefica Zelenih Analena Berbok.
Socijaldemokrate su tvrdile da u spoljnoj politici ne mora sve da bude unapred utvrđeno, već da je potrebno „zajedničko razumevanje“, i stvori se „okvirni plan“ i utvrde „vodeći principi“.
Predlozi sve tri strane bili su obeleženi bojama koje su njihovi simboli – crvenom, zelenom i žutim.
Razlika nije bilo samo između partija, nego i između različitih struja unutar partija.
Autor: Anđela Golijanin
