,,Svet je opasno mesto za život, ne zbog ljudi koji su zli, vec zbog dobrih ljudi koji ništa ne preduzimaju”, rekao je jednom Albert Ajnštajn, ostavljajući veliku nedoumicu koja glasi, da li vredi biti dobar čovek i koliko je to isplativo?
Sokrat je smatrao da se vrlina može naučiti, da je vrlina znanje. To znači da mi nismo rođeni sa nekim ograničenim kapacitetom za dobrotu, već da je tokom života razvijamo i neprestano učimo šta je to što je dobro i kako možemo da delujemo u pravcu razvoja svoje dobrote. Da li je biti dobar lako?
Biti dobra osoba nije lako. Da je lako ne bismo nekada dobrotu tako brzo i vešto ispuštali iz vida i radili stvari za koje znamo da nisu u redu, ali ih i dalje radimo: ogovarali, lenstvovali, zavideli, ne voleli, ne praštali, jedili se i besneli, ne verovali drugima. Posebno kada nas jednom povrede i iskoriste.
„Ko sam ne gori ljubavlju, ne može ljubavlju zapaliti drugog“, rekao je Sveti Avgustin. Što može da se tumači da, i kada sa puno strasti i volje mi radimo ono što nije u redu, očekujemo da nam se vrati dobro. A na taj način ne možemo promeniti stvari. Nije u svakoj situaciji odgovarajuće da reagujemo anđeoski. Ljutnja je u redu, strah je u redu, zavist je u redu. Zato i imamo čitav spektar raznih emocija i ponašanja da ne bismo reagovali jednobrazno na sve. Ali, na nama je da učimo, utvrđujemo i otkrivamo šta je, gde i kada odgovarajuće da bismo bili u skladu sa svojim najvažnijim vrednostima, posebno ako je dobrota među njima. Na primer, ako ogovaramo, to često znači da osećamo zavist, a umesto da sebe popravljamo, mi druge pokušavamo da na taj način omalovažimo da bi nama bilo lakše, makar malo. A tako samo sebe još više zatrujemo. Ljudi danas ne shvataju kako bi sve islo mnogo bolje, kada bi bilo vise dobrote. Oni uglavnom krive “danasnje vreme” za ponasanje ljudi, ali to nije izlaz. Imamo prilike da čujemo razne loše stvari koje se dešavaju u svetu. Svedoci smo da postoji: otuđenje, da su mladi ljudi sve više usmereni na sebe, da živimo u vremenu nerazumevanja, brzine, selfija, društvenih nejednakosti, nepravdi, zavisti… Tačno. Ali ipak je to samo jedna strana medalje. Postoji i druga. Zaboravili smo da imamo velikane koji su bili sačinjeni od dobrote, poput Milunke Savić koja je bila učesnica balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja, zatim Diana Budisavljević, humanitarka koja je spasila oko 12.000 dece iz logora smrti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. Ima takvih ljudi. Ima ih i danas.
Ali izgleda da smo pretežno orijentisani na loše vesti i loše aspekte ljudske prirode, makar kada su mediji u pitanju. Biti dobra osoba ne znači biti naivan i ne uvažavati svoje interese. Ne, to znači voleti sebe i voleti i druge kao sebe. Hiljadu je primera dobrih ljudi, koji se nisu rodili dobri, nego postali. Zato, verujte u dobrotu jer ,,svi ljudi ne mogu biti bogati ili poznati, ali mogu biti dobri.”
Autor: Marija Božič
