Već neko vreme u Srbiji je aktuelna situacija sa Rio Tintom. Britansko-australijska multinacionalna kompanija Rio Tinto sa kojom je Srbija dogovorila iskopavanje litiuma (jadarita) nadomak Loznice.
Eksploatacija jadarita ima ogroman potencijal da ugrozi životnnu sredinu i građane ne samo Loznice i njene okoline već čitave zemlje i regiona.
Ekonomski spas ili ekološka katastrofa jedno je od najčešćih pitanja u poslednje vreme kada se spomene naziv ove kompanije.
Jasno je da bi jedan ovakav projekat doprineo ekonomskoj zaradi Srbije, ali ako su mnogo veće zemlje, poput Norveške zabranile bilo kakva ulaganja u ovu kompaniju kako bi zaštitili svoju životnu sredinu, zašto i Srbija ne uradi isto? I da li je ovakva zarada vrednija od života ljudi u toj zemlji?
Zbog bojazni da bi planirani rudnik Rio Tinta mogao da ostavi negativne posledice po životnu sredinu i zagadi vodu i zemljište, deo građana i ekoloških aktivista u Srbiji pokrenuo je proteste, peticiju, reklamnu kampanju i inicijativu Ustavnom sudu da oceni lokalni prostorni plan koji predviđa eksploataciju litijuma.
Pripadnici kompanije obećavaju poštovanje najviših ekoloških standarda za projekat „Jadar“ – kako se naziva projekat eksploatacije litijuma iz minerala jadarit u Srbiji, koji je dobio ime po reci u čijoj je dolini pronađen.
Krajem 2020. godine, više ekoloških organizacija pokrenulo je proteste navodeći opasnost od štete po životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, ukoliko se otpočne sa eksploatacijom minerala jadarita. Do novembra 2021. godine održano je više protesta – u selima nadomak budućeg rudnika, ali i u Beogradu.
U novembru i decembru 2021. godine, održana su četiri protesta, ali šta su tačno zahtevali demonstranti?
Aleksandar Jovanović je rekao da organizatori protesta zahtevaju da se povuku sve prijave protiv ljudi koji su učestvovali u ranijim blokadama i da, kako je naveo, policija prestane da dolazi na vrata ljudima i da ih maltretira.
„Bićemo tamo gde nam je mesto – da branimo ovu zemlju, jer ona pripada svima nama“, istakao je. Za BBC.
Dodaje je da traže i da se procesuiraju svi koji su vršili nasilje – kako na šabačkom mostu, tako i u drugim mestima u zemlji za vreme blokada.
Među okupljenima je bila i glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je upitala „zašto ne kopaju u Nemačkoj“.
Ona je obraćajući se aktivistima i građanima poručila da nema stajanja, jer je u pitanju naš opstanak i zdravlje.
Sa druge strane, Vučić je najpre govorio da „ulica neće voditi politiku“ niti će pristati na ucene, „jedino da me ubiju ili pobede na izborima“, a onda je u obraćanju javnosti saopštio da će vlast povući Zakon o eksproprijaciji i izmeniti Zakon o referendumu.
Skupština Srbije je po hitnom postupku, u petak, 10. decembra jednoglasno usvojila izmene Zakona o referendumu bez rasprave.
Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović izjavio je da je na protestima „najveći broj bio pristalica te stranke“ što bi trebalo da bude lekcija za naprednjake.
Vučić je u javnom obraćanju rekao da nije izašao u susret političarima, već narodu.
„Mi smo zahteve ispunili. Slušao sam narod, i narod u Gornjim Nedeljicama koji su direktno ugroženi. A šta kažu političari, za to nisam zainteresovan, svi dalji zahtevi su čisto politički“, rekao je on.
Pored logičnih zaključaka na koji način Rio Tinto šteti ekologiji, građane je dodatno podstakao niz stvari za koje se ova kompanije tereti širom sveta.
U Južnoj Africi u dobu aparthejda, rudnik bakra Palabora kompanije Rio Tinto plaćao je tako malo svoju crnu radnu snagu, ne uspevajući da dostigne čak ni minimalnu platu koju je odredio Južnoafrički institut za rasne odnose.
U susednoj Namibiji, crni radnici su gradili rudnik uranijuma Rosing i živeli u užasnim uslovima u privremenim kampovima, što su istraživači opisali kao uslove „slične ropstvu“.
Trovanje stanovništva i građanski rat na Papua Novoj Gvineji
Na ostrvu Bugenvil, Papua Nova Gvineja, ljudi su se borili i pobedili u desetogodišnjem ratu protiv Rio Tinta i njegovog rudnika bakra i zlata Panguna tokom 1990-ih. Iako je narod Bugenvila na kraju bio uspešan u borbi sa Rio Tintom, platili su visoku cenu.
Grupna tužba u ime naroda Bugenvila navodi da je Rio Tinto počinio zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i rasnu diskriminaciju, kao i kršenje međunarodnih ekoloških prava.
Između ostalog, Rio Tinto se tereti da je uništio prašumu koja je bila ključni izvor egzistencije lokalnog stanovništva, da je milijarde tona toksičnog otpada iz rudnika bačeno na kopno i u netaknute vode, puneći velike reke jalovinom.
Zagađenje vazduha i vode izazvalo je ozbiljne zdravstvene probleme među seljanima, uključujući infekcije gornjih disajnih puteva, tuberkulozu i astmu. Kao deo svog diskriminatornog tretmana lokalnog stanovništva, kompanija je navodno isplaćivala „robovske plate“ crnim radnicima.
Sve ovo je izazvalo ustanak među bugenvilskim narodom koji je rezultirao zatvaranjem rudnika. Kao odgovor, vlada Papue Nove Gvineje dovela je trupe da ga ponovo otvore, a Rio Tinto je navodno obezbedio vozila i helikoptere za prevoz trupa i odigrao ulogu u uspostavljanju vojne blokade koja je trajala skoro 10 godina, uzrokujući smrt 10.000 ljudi između 1990. i 1997. godine.
Rudnik Marando u Australiji
U ovoj državi ruda prošle godine Rio Tinto dobio je ministarsku saglasnost da uništi ili ošteti 46.000 godina staru pećinu u klisuri Jukan koja je jedna od najstarijih pećina i postoji još od ledenog doba.
Ovo odobrenje kompanija je dobila na osnovu zastarelog zakona o aboridžinskom nasleđu Australije, koji su sačinjeni 1972. godine, tačnije u trenutku bujanja kapitalizma kao nove ideologije i favorizovali su interese onih koji su iskopavali rude.
Autor: Anđela Golijanin
