Dvadesetogodišnji pisac, Meti Kamberi odrastao je u siromaštvu, promenio je tri hraniteljske porodice, živeo je i prosio na ulici.Sa dvanaest godina je naučio da piše i čita, i tada mu je knjiga postala najbolji prijatelj. Njegov život je pretočio na papir i tako je nastala knjiga ,,Grad bola”, koja je po mnogima jedna inspirativna autobiografija koja odvlači pažnju čitaocima. Nakon velikog uspeha, sledi još jedan, nakon objavljivanja druge knjige ,,Grad greha”, koja je takođe imala veliku pažnju. Danas, ponosno drži dva romana, i nastavlja da ostvaruje svoje snove.
1.Obzirom da ste izbacili dva romana ,,Grad bola” i ,,Grad greha”, šta Vam je bila motivacija za jedan i za drugi? Šta Vas je podstaklo da počnete da se bavite pisanjem i da svoj život pretočite u roman?
Postaklo me je moj način života, i način života drugih. Imao sam šta da napisem i bio sam pun toga. To je valjda potreba za katarzom. Život kojim sam živeo baš i nije bio tako dobar, već turoban. Otud i inspiracija za moje knjige.
- Romani su imali veliki odjek, ,,Grad bola” je doživeo svoje sedmo izdanje, osim pohvala, da li ste imali problem sa kritikama? Kako se nosite sa njima?
Grad bola je knjiga koje će se uvek čitati i to je neumitno. Nemam problem sa kritikama, smatram da ne postoji loša knjiga, jer to je umetnost. A sve što je umetnost ne može da ne valja ili da je loše. Može samo da im se ne dopadne. Iskreno bih voleo da sude romanu a ne meni jer ko sudi meni a ne romanu, jako greši. Sve u svemu, nemam problema. Ne utiču na mene negativni komentari a ni pohvale. Jer kritike mogu da te nekako srozaju a pohvale da te naprave gordim. Tako da nemam problema sa tim, nahranio sam ja svoj ego dosta ranije….
- Kako biste opisali svoje detinjstvo, i da li mislite da biste se bavili pisanjem da niste prošli kroz sva nedaća kao dete?
Život je težak ali od nas zavisi kakva će nam budućnost biti. Ne sećam se igračka, bilo je teško. Ali siguran sam da nisam jedini. Ne znam čime bih se bavio, volim što sam ovakav. Ne žalim za roditeljima ili porodicom. Nisma ja birao gde ću i u kakvim uslovima da se rodim. Ono što od mene zavisi je da budem svoj, uvek i svuda. I da se trudim. Mislim da sam ambiciozan i da imam velike snove. Ljudi koji me poznaju misle da sma nearealan. Sve to što sam prošao daje mi motivaciju da uvek budem bolji iz dana u dan, da radim na sebi u svakom smislu te reči.
4.Koji je Vaš savet za sve buduće mlade pisce?
Pa iskreno nemam neki savet, savet budala ne prihvata a pametnom nije potreban. Nisam ja još uvek kredibilan da sebe nazivam piscem, mlad sam ja. Sebe vidim kao umetnika a ne kao pisca, iako volim da pišem to je moja jedina slobodna. Neka rade šta vole, neka ne pišu zbog slave, novca, i zbog drugih. Mislim da pisac najbolje piše kada piše zbog sebe.
5.Pored pisanja, da li postoji još nešto u čemu biste voleli da se oprobate?
Postoji naravno. Napisao sam scenario za igrani film po mom romanu ,,Grad bola“ .Ali eto ne bih o tome, za sad sam o pišem.
6.Opišite svoj trenutni život u tri reči?
Kad dublje razmislim, mislim da nema te reči ni slova kojem bih mogao da opišem svoj život. Svakako je jedno veliko svašta i jedno veliko ništa.
7.I za kraj, šta biste poručili čitaocima portala ,,Novi svet”?
Da čitaju „Novi Svet“ i da čitaju moje knjige koje će ih odvesti u treći svet.
Autor: Marija Božić
