Kada govorimo o Andriću, prve asocijacije koje se javljaju kod svakog, bilo čitali njegova dela ili ne, definitivno jeste – Nobelova nagrada ili roman Na drini ćuprija. Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine. Andrić je najpoznatiji srpski pisac i jedini dobitnik Nobelove nagrade srpskog porekla. Osnovnu školu završio je u Višegradu, a srednju školu, Veliku gimnaziju, u Sarajevu kada i počinje sa pisanjem. Kada je reč o Andrićevoj prozi, roman je uopšte, po tematici najrazvijenija književna vrsta jer najbogatije opisuje problem društva, života i ljudske egzistencije uopšte. Roman prati sve promene u ljudskoj prirodi, njegove tematike su uvek zanimljive čitaocima. Ivo Andrić, ali i ostali autori romana XX veka pokušavaju da prodru dublje u psihu svojih junaka.
Pored Ive Andrića, u najužem izboru za Nobelovu nagradu bili su engleski pisci Lorens Darel, Grem Grin, Ameriknac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija. Andrić je proglašen za Nobelovca 10. decembra u Stokholmu, 1961. godine. Pored njega Nobelovu nagradu dobili su Melvin Kalvin iz oblasti hemije, Mesbauer i Hofštater iz oblasti fizike, Đen fon Bekeši dobio je Nobelovu nagradu za medicine i Dag Hamaršel dodeljena je Nobelova nagrada za mir. Andrić je svoju zahvalnost izrazio govorom O priči i pričanju, a dobar deo novčane nagrade poklonio je bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine.
Ivo Andrić je definitivno učinio da taj most na Drini zauvek bude zapamćen. Neki ljudi su to preozbiljno shvatili, i kako je pričao Andrić, zvali ga da ga pitaju da li smeju da rade nešto na mostu, gde im je on kroz smeh govorio – Ljudi ja sam o mosu samo pisao, nisam ga sagradio.
Autor: Anđela Petrić
