Ono što sve češće čujemo je da veliki broj milijardera želi da svoje bogatstvo iskoristi u smeru pronalaženja načina koji bi ljudima produžio život.
Džef Bezos vlasnik Amazona, samo je jedan od bogataša koji razmišlja u gorepomenutom smeru. Beskonačnost života definitivno vidi kao nešto ostvarivo u budućnosti, kako sa jedne strane lekovima i terapijama, tako sa druge strane daljim razvojem tehnologije i nauke. Ono što vidi kao cilj je zapravo mogućnost ljudi da mogu živeti od 100 godina do 200,300 godina možda i duže.
Postavlja se pitanje da li će njihova zalaganja koristiti čovečanstvu?
„Tehnologije, koje su na početku njihovog izlaženja bile pristupačne samo bogatoj eliti, danas postaju sve dostupnije“ istakao je za CNBC Stefan Šubert, istraživač Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Kao primer ovoga možemo navesti izlazak telefona, pristupačnost putovanja avionom i mnogih drugih otkrića koje danas koristi celokupno čovečanstvo.
Opinion „Da li je moguće hakovati mozak, kako bismo bili besmrtni?“ Kako bi živeli večno i dobro, indijski milijarderi ulažu u Boga, američki sa druge strane teže tome da postanu bogovi. Kada su prvog puta iznete ideje, činile su se ispraznim, dok se sada čini da bi američki tehnolozi bili ubedljiviji.
Elon Musk sa druge strane smatra da bi tehnologija besmrtnosti mogla biti veoma opasna. Izvršni direktor kompanije SpejsX i Tesle ima drugačije mišljenje kada je u pitanju životni vek čovečanstva. Istakao je da bi mogućnost ljudi da žive duže ili zauvek uz pomoć novih tehnologija mogla biti jako loša ideja. Navodi da je za ljude važna smrt, zato što tokom životnog veka ne menjaju mišljenje, što bi usporilo razvoj civilizacije.
Tokom proteklih nekoliko godina, tehnološki milijarderi uložili su znatnu količinu novca u pronalaženju načina, kojim bi produžii život ljudi. Produženje zdravog života može biti i sama besmrtnost iz jednostavnog razloga što nauka koja se bori protiv starenja može rasti tolikom brzinom, da može zauvek odlagati smrt.
Venkatraman, koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 2009. godine istakao je „Kalifornijski milijarderi se tako dobro zabavljaju na zabavi koja se zove život, da prosto ne žele njen kraj. Ne žele da izađu u hladnu noć u zakazano vreme“.
Međutim, rezultati njihovog rada protiv smrtnosti nisu bii učinkoviti. Ljudsko telo je izrađeno tako da je osuđeno na propadanje i smrt. Sa druge strane, u „simbiozi“ mozga, telo je nezamenjivo, čak i nadogradivo.
Rej Kurcvajl, direktor inženjeringa Gugla, zastupa ideju da smo veoma blizu otpremanja ljudskog mozga na računar. Niko nije maštao o tome da će trenutak kada je mašina postala samosvesna dovesti do trenutka kada čovek zapravo postaje mašina. Tehnološki milijarderi su dugo bili paranoični u vezi sa takvim mašinama. Musk stalno govori o tome. Jednom prilikom je pomenuo da će nas „simbioza“ spasiti od naše sudbine kao „kućne mačke“.
Sumnja se da postoje dva razloga zbog kojih su svetski milijarderi opsednuti idejom besmrtnosti. Prvi razlog je da za sebe smatraju da su toliko visoko intelektualno i društveno rangirani da se ne mogu bojati ničega, samo ljudskog. Drugi razlog je urođena potreba svakog čoveka da se oseća pokorenim od strane superiorne sile, a oni nisu u stanju da se osećaju pokorenim od strane ljudi, tako da vide previše u „veštačkoj inteligenciji“.
Interfejs moždane mašine u odgovoru na zabrinutost milijardera , pokušava da mehanizuje ljudsku slabost i humanizuje zlobnost mašina.
Autor: Katarina Tomić
