- S obzirom na to da ste vrlo mladi ušli u politiku, šta Vas je navelo da zakoračite u taj svet?
Moj otac je jedan od osnivača SPS-a. Ja sam u SPS ušao zvanično pre 8 godina, ali ovde sam dolazio još kao dete. Uvek sam imao interesovanja za politiku, kao mali sam voleo da pratim skupštinu, to mi je bilo vrlo zanimljivo. Tako da u suštini nije postojao taj prelomni trenutak “ja sad hoću da se bavim politikom”, to sam prosto osećao i uvek sam išao ka tome. Sa jedne strane Socijalistička partija Srbije je bila deo mog vaspitanja i odrastanja, a sa druge moji lični afiniteti i interesovanja za politiku.
- Na listi SPS ima više mladih nego ranije, da li to predstavlja zaokret u politici?
Sada će četiri godine kako sam predsednik Socijalističke omladine Srbije. Cela jedna postavka mladih ljudi je zaista puno radila i dosta se trudila da pokaže u celoj Srbiji da nekako sebe daje. Naravno, nije samo to bilo dovoljno, tu je potrebna određena sreća i koincidencija još nekih događaja na koje mi naravno nismo mogli da utičemo. I naravno trenutak u kome rukovodstvo na čelu sa predsednikom Dačićem prepoznaje da je to taj trenutak i daje nam šansu.
Tako da jeste zaista data jedna šansa, to je valjda i prirodan tok kojim treba ići. Izbori koji slede su jedna prekretnica koja će pokazati da li smo tu šansu iskoristili.
- Pored toga što ste narodni poslanik, čime se još bavite?
Završio sam Ekonomski fakultet u Beogradu, a potom I master. Neki moj početak karijere je bila opština Stari Grad, tamo sam bio odbornik.
Pored toga zaposlen sam u jednom preduzeću kao ekonomista. Svestan sam da u javnosti posao narodnog poslanika je doveden na jedan nivo na kojem ne treba da bude.
Prvo što bi ljudi trbali da znaju da svaka partija ili lista koja ima pet ili više poslanika ima svoj poslanički krug. Biti narodni poslanik iziskuje dosta rada i dosta truda i ima tu mnogo posla da se razumemo.
Veliku zahvalnost dugujemo ljudima koji se ne vide. To je ta stručna služba koja radi u poslaničkom klubu i koja nama priprema sve materijale jer vi ponekad imate sednicu sa 15 ili 20 tačaka, 10 ili 15 zakona, ugovora, ne možete vi u sve to da uđete, to su različite oblasti od prava, ekonomije, infrastructure, sporta…
Tako da iza nas toje ljudi koji nam u svemu tome pomažu.
- Kako zaustaviti odlazak mladih u inostranstvo?
Država pokušava da nađe modalitet, ona pokušava materijalnim sredstvima da motiviše mlade ljude dostanu u svojoj zemlji. To jeste jedan od stubova koji zasigurno itekako znači. Raduje činjenica za 300.000 dinara za prvorođeno dete, raduje činjenica da majke koje studiraju nemaju ispitne rokove, da im se obnavljanje godine ne naplaćuje, sve to ja zaista podržavam.
Možemo tu dodati kao jedan od predloga o kojem treba razmišljati da majkama koje imaju decu do 7 godina, imaju neko skraćeno radno vreme ili da dobijaju slobodan i plaćen dan kada je detetu rođendan.
Naravno kada pričamo uopšteno o mladima, to podrazumeva posao u struci. Jer to je ono što bi im prvensstveno dalo povod da ne idu iz zemlje.
- Kakvo je Vaše mišljenje ili koja su to eventualna rešenja za situaciju sa migrantima u našoj zemlji?
Koliko ja razumem problematiku, oni definiivno imaju tendenciju da idu ka zemljama Zapadne Evrope, njima nije interes da ostanu ovde.
Generalno, moj stav je da svako ko poštuje državu Srbiju, ko poštuje njen narod za mene je uvek dobrodošao. Ovde zapravo pričamo o tome ko je kakav čovek, a to da li je on migrant ili ne, to nije važno. Mislim da smo se mi kao država i kao narod u ovoj krizi, prema njima ophodili zaista domaćinski. Uopšte ne želim da poredim sa drugim zemljama i to zemljama EU koje se pozivaju na demokratiju i koji nas uče demokratiji i solidarnosti, kako su se ponašali.
- U poslednje vreme se često u medijima govori o zakonu o eksproprijaciji kao “nizu rešenja na štetu građana”, kakav je Vaš stav o tome?
Mislim da je naša dužnost kao poslanika da osluškujemo narod, šta on misli i želi. Ono što mi se ne dopada jeste činjenica da je pokušana zloupotreba od strane pojedinih političkih faktora, što je legitimno, jer to je poliitička borba.
I nama je stalo do čistog vazduha I do čiste vode, i mi živimo ovde. Nama je modifikovan zakon o eksproprijaciji zaista bio potreban zbog puteva, autoputeva, magistralnih puteva koji se rade, jer vi u praksi dolazite do problema. Evo sada smo došli do problema sa strujom, problem je i ugalj , kopovi nisu dovoljno prošireni, nije urađena eksproprijacija i onda efikasnost uglja koji se vadi u ovom trenutku je takav kakav jeste. Nije on jedini problem naravno, ali je jedan od problema.
Ali da je potrebna veća pravna sigurnost, to svakako da. To je narod rekao i ja se kao narodni poslanik slažem sa narodom.
- Kakva su Vaša očekianja od narednih izbora?
Očekujem da će ovi izbori zasigurno biti drugačiji od prethodnih. Imamo najavu da će opozicija izaći na izbore. Ovo je za SPS sigurno još jdan od ispita u kojem nemam sumnje da ćemo dokazati da smo “voćka čudnovata
- Da li je omladina SPS-a odustala od ideje podizanja spomenika Slobodanu Miloševiću u Beogradu?
Tu priču je inicirao pokojni Milutin Mrkonjić, naš počasni predsednik, koji nikada nije izdao Slobodana Miloševića, uvek je ostao na toj strani. Branio je i podžavao lik i delo Slobodana Miloševića, ali ne samo Miloševića već i tog vremena. Čovek koji je pokazao iznad svega lojalnost, iz tog razloga mi je čast što sam poznavao takvog čoveka.
Omladina je ta koju je on kroz tu prizmu podstakao da se iznese ta priča, da ona dobije svoj prostor. Na ovo pitanje uvek odgovaram onako kako i mislim. Slobodan Milošević je iza sebe ostavio dva spomenika I to jeste Dejton I Rezolucija 1244 na kojoj i dan danas počiva naša borba za odbranu Kosova i Metohije.
Zato kažem da je Milošević bio državnik sa svim greškama i manama, ali pre svega čovek satkan od krvi i mesa. Međutim, bio je spreman da ide do kraja i da životom plati tu borbu i platio je. Nije pobegao, nije otišao, a sigurno je mogao da napusti zemlju.
E sada da li je veme za njegovo podizanje danas ili sutra mislim da će vreme pokazati i verujem da će Slobodan Milošević dobiti kad tad spomenik.
- Koji su Vaši ciljevi za budućnost?
To pitanje mi još uvek zaista nikad niko nije postavio.
Politički gledano uvek sam se trudio da mi rad bude najbolja preporuka za sve ono što dolazi. Partijsko sam dete, kao što sam već rekao, ali nikad nisam bio opterećen funkcijama, moje ambicije su podređee sistemu više vrednosti, a to je upravo partija i onome što partija bude donela odluku s obzirom da izlazim iz mandata omladine vrlo brzo.
Ako govorimo o privatnom aspektu, to je učestvovanje u odrastanju svoje dece, zajedno sa suprugom, naravno. Ali da malo više provedem vremena kod kuće, koliko je to moguće. Fukcije mi nisu bitne, ambicija mi je neko usavršavanje i konstantan rad na sebi.
Autor: Anđela Golijanin
