Ove nedelje obeležava se 63. godinšnjica od smrti srpskog velikana, Milutina Milankovića
Milutin Milanković, bio je jedan je od najčuvenijih srpskih, a i svetskih naučnika svih vremena. Milanković je svojim radom i delom zadužio čovečanstvo. Za života bavio se matematikom, građevinom, fizikom, astronomijom, klimatologijom i još mnogim ezaktnim naučnim disciplinama.
Rođen je u malom selu Dalj u Austro-Ugarskoj 28. maja 1879. godine. Iako savremenik Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Jovana Cvijića o Milanoviću se daleko manje govori i zna. Za razliku od njih i drugih srpskih velikana u Srbiji nažalost nema muzeja, zadužbine niti bilo kakvog spomena posvećenog Milutinu Milankoviću.
Milanković je svoje obrazovanje započeo u porodičnom domu, srednje školsko obrazovanje pohađao je u Osjieku, gde je zavšio Realnu gimnaziju koja je svoje učenike pripremala za kasnije studije tehnike. Dalje upisuje Visoku tehničku školu u Beču, studije građevine. Na doktorskim studijama bavio se teorijom statike armirano-betonskih mostova. Po završetku studija 1904. pa sve do 1909. godine živeo je i radio u nekoliko građevniskih kompanija u Beču. Nakon toga, biva pozivan i zapošljava se kao vanredni profesor na Beogradskom univezitetu – katedra primenjenje matematike. Milanković po povratku u Srbiju ne prestaje da se bavi građevinom, stoga uspeva da izgradi svih 19 mostova na deonici Niš – Knjaževac koji su pravljeni po modelu njegovih doktorskih studija od armiranog betona. Na poziciji profesora na Univerzitetu u Beogradu ostaje 46 godine sve do penzionisanja.
Milanković je bio veoma svestran čovek, iako profesor, njegov životni poziv bilo je naučno istraživanje. Po dolasku u Beogradu, radio je i pisao u sobici u Kapetan Mišinom zdanju na Beogradskom univerzitetu, ali to ga nije omelo na putu ka njegovim dostignućima. Milanković je se interesovao za klimatologiju, fiziku i astronomiju. Istraživanje klimatologije i astronomije, dovelo ga je do nekih od najznačajnijih teza i dela. Bavio se izučavanjem klimatskog sistema. Za cilj je imao da poveže sve toplotne uslove na planetama sa njihovim kruženjem oko Sunca. Samo neke od glavnih mesta njegovih istraživanja bile su pojava ledenog doba, izučavanja satelita Mesec i klimatskih uslova drugih planeta poput Venere i Marsa.
1605 Milanković, naziv je asteroida koji nosi ime našeg najvećeg naučnika. Pored njega dva kratera, jedan na Mesecu, drugi na Marsu zaslušno nosi ime ovog velikana obzirom da je dokazao da na Marsu nije moguć civilizovan život zbog isuviše niskih temperatura koje tamo vladaju.
Milutin Milanković tvorac je do sada najpreciznijeg kalendara u kojem je kalendarska godina duža za 2 sekunde od sadašnje godine. Njegovi proračuni dokazuju da godina traje tačno 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 sekundi. Njegov kalendar 1923. godina biva prihvaćen od strane Pravoslavne crkve.
„Uvideo sam da će moje delo ostati nepotpuno ako sve te radove ne prikupim i arhitektonski ne sazidam u jedinstvenu celinu i dopunim je svim mnogobrojnim primenama što ih je moja teorija našla u rukama geologa” – rekao je Milanković
Stoga, 1939. godine započinje dvogodišnji rad na svom životnom delu u kome su sabrana skoro sva njegova istraživanja, formule i proračune pod nazivom „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba”. Delo je objavila Srpska akademija nauka i umetnosti, nakon bombardovanja Beograda.
Milanković se takođe bavio i literarnim radom, shodno tome 1928. godine objavljuje svoju knjigu sa u formi pisma, odnosno više pisama koje piše čitaocima nepoznatoj drugarici. Ovo delo je spoj nauke i prelepe emocije koju je pisac uspeo da prenese. Nažalost kao i većina Milankovićevog rada nije doživela uspeh za vreme njegovog života.
O pojedinostima iz života jednog od naših najvećih naučnika, teško možemo saznati u školi. Za razliku od autobiografije Nikole Tesle “Moji izumi”, Milankovićeva “Uspomene doživljaju saznanja” nikada nije ušla u obavezan školski program kao lektira.
Nažalost najcitiranijem srpskom naučniku svih vremena, nekadašnjem dekanu Filozofskog fakulteta, direktoru Astronomske opservatorije u Beogradu, redovnom članu i podpredsednik SANU-a, profesoru i pronalazaču idalje nije pridodato onoliko pažnje koliko je potrebno. Iako se neretko susrećemo sa njim na novčanici od 2000 dinara, idalje smo nedovoljno upućeni u njegova dostignuća i životno delo.
Milutin Milanković je preminuo u Beogradu 12. decembra 1958. u 80. godini života, nakon što je imao moždani udar.
