Veruje se da je Sveti Alimpije rođen 552. godine u Hadrijanopolju. Od malena je pokazivao izuzetnu inteligenciju, mudrost i posvećenost Bogu. Radio je u crkvi kao đakon. Alimpije je težio da postigne izuzetan asketski način života. Jeo je travčice koje je nalazio usput i izdvajao se od ljudi iako su ga ljudi voleli. Želeo je da bude pustinjak i da živi usamljeničkim životom, a za svoj dom odabrao je grčko groblje. Ljudi su počeli da ga ismevaju, ali i da ga se boje jer se smatralo da na tom groblju dolaze demoni i druge strašne nečastive sile. Nadimak Stopolnik dobio je po stopolu, što znači stub. Njegovo iskušeničko biće odlučuje da živi, upravo, na tom stubu, gde je i proveo 53 godina života. Naime, on je život proveo na stubu prolazeći kroz razna iskušenja, prvenstveno kroz vremenske nepogde kao što su jaka vrućina i hladnoća, kiša itd. Ljudska začuđenost tek je tada bila dominantna i prouzrokovala je razna dobacivanja, vređanja i podrugljiva ismevanja. Pored tog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su njegova majka i sestra.
Prema pripovedanju ovaj svetac je u strogom postu proveo svoj život, otud nije iznenađujuće da se njegov praznik „pada“ baš za vreme Božićnog posta. Nekada se zbog nemaštine ova slava proslavljala mrsno, i ljudi su je spremali kako su im finansije dozvoljavela, ali danas, uglavnom, domaćini spremaju posnu trpezu.
Na današnji dan Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Alimpija Stopolnika za kog se veruje da je narod spasao od kuge, ali i od mnogih drugih bolesti. Smatra se, takođe, da je ovaj svetac zaštitnik stoke te se ona nikako danas ne sme uprezati.
Autor: Anđela Petrić
