Ljudi su oduvek imali potrebu da ukrašavaju svoja tela pa tako nalazimo tragove o pirsinzima i tetovažama koji datiraju još pre nove ere. Nekada su pirsinzi imali određeno značenje u kulturama i religiji i označavali su položaj ljudi u društvu, a danas predstavljaju ličnu simboliku.
Pirsinzi nekad
Pirsing je vid bodi arta koji označava bušenja nekog dela tela da bi se tu “ugradio“ određeni ukras. Smatra se da je ovaj vid ukrašavanja nastao još u drevnom Egiptu 2000 godina pre nove ere. Arheolozi su pronašli mumije sa probušenim ušima. Ukrašavanje nije bio tipično samo za žene već su to podjednako činili i muškarci, želeći tako da istaknu muževnost i hrabrost. Prsing na pupku je na faraonima predstavljao odrastanje, prelazak u zrelost. Rimski vojnici su bušili bradavice ne bi li tako pokazali hrabrost.
Afrička plemena i plemena sa bliskog istoka imala su tradiciju bušenja nosa, a ta tradicija se zadržala do danas, pa muž svojoj ženi na dan venčanja obavezno poklanja minđušu. U 16. veku. tradicija bušenja nosa stiže i u Indiju, pa i danas možemo naći mnoge indijske žene sa probušenim nosevima. U nekim zemljama veličina minđuše je govorila o imovinskom statusu osobe. Što je minđuša veća i lepša – to je osoba bogatija.
Iako se smatra da je genitalni pirsing proizvod modernog doba, istoričari tvrde drugačije. Neki govore da se ova vrsta pirsinga kod muškaraca pojavila u 18. veku, kada su se pojavile uske muške pantalone. Jedna od prvih oosba koja je uradila ovaj pirsing bio je kralj Albert. Poenta ovog pirsinga je bila da, dok muškarci nose uske pantalone, pirsing spreči erekciju i nepristojno ocrtavanje. Međutim, neki tvrde da je ovaj tip pirsinga nastao još u drevnoj Indiji oko 350. godine pre nove ere.
Ni pirsing na jeziku nije nova stvar. Maje i Asteci su bušili jezike za vreme ritualnih obreda. Veruje se da je bušenje jezika služilo da se bogovi umilostive i da je omogućavalo šamanu da sa njima komunicira.
Pirsinzi kakve danas znamo su krenuli u ekspanziju 70-ih godina prošlog veka.
Današnjica
Možemo da vidimo da pirsinzi koji su danas “trend“, nekada su predstavljali statusne simbole i bili su deo važnih religijskih obreda u raznim kulturama. U današnjem društvu, simbolika pirsinga nije toliko kompleksna, već predstavlja isticanje individualnosti i lični izbor.
Motivi za bušenje pirsinga su razni, mada se uglavnom svode na to da ljudi žele da ulepšaju neki deo tela.
Gde se najčešće stavljaju pirsinzi?
Bušenje ušiju je toliko rasprostranjena praksa da neki roditelje vode i baš malu decu da im se probuše uši. Iako i ovo predstavlja vid pirsinga, ljudi bušenje ušiju ne doživljavaju kao “pravi“ pirsing upravo jer je toliko često i uglavnom nije veoma bolno. Bušenje obrva i nosa, kada je “pravi“ pirsing u pitanju, je relativno česta pojava. Iako se čini da su ovo možda najčešći pirsinzi, to je zbog toga što se pirsinzi na ostatku tela teže uočavaju. Bušenje pupka i pirsinzi oko usana su kod nas još uvek generalno karakteristični za žene, dok jezik i bradavice buše oba pola. Nešto ređi pirsinzi su genitalni pirsinzi i pirsinzi bilo kog drugog dela tela (na primer ključne kosti, kukovi i sl.).
Kao najbolniji pirsinzi se navode pirsing na jeziku, genitalni pirsing i pirsing na bradavicama. Postoji podatak da je bušenje bradavica dosta bolnije kod mučaraca jer oni imaju manje bradavice od žena, pa su nervi na tom području mnogo gušće grupisani, što dovodi do toga da bušenje bude bolnije.
Gde je granica?
Verovatno vam se desilo da ste barem jednom u životu nabasali na osobu za koju možete da kažete da “ima previše pirsinga“. Šta je previše? Većina se slaže da su diskretni, umereni pirsinzi lepi i da mogu da naglase i doprinesu prirodnoj lepoti osobe. Međutim, dosta ljudi odbija kada vide velike, glomazne pirsinge koji upadaju u uči, pogotovo ako se takvi pirsinzi nalaze na licu. Iako je sve stvar ličnog izbora i preferencije, da bi se zadovoljili neki “društevni“ kriterijumi, najbolje je biti umeren u svemu. Kako i u veličini nakita, tako treba biti umeren i sa količinom. Previše pirsinga na licu može dosta odvlačiti pažnju prilikom razgovora. Takođe, iako je ovo vek liberalnih shvatanja, još postoje ljudi koji se drže određenih stereotipa, a ti stereotipi ne zaobilaze ni pirsinge. Na početku su ovaj vid ukrašavanja praktikovali pripadnici alternativnih grupa, rok bendova, gotičara. Danas su pirsinzi rasprostranjeni u gotovo svim društvenim slojevima i grupama, međutim, neki stereotipi i dalje postoje.
Iako pirsing, za razliku od tetovaže, može lako da se ukloni, često se dešava da ostanu ožiljci. Iz toga razloga je potrebno dobro razmisliti, jer ukoliko sada imate pet pirsinga na licu, posle ćete vrlo verovatno imati 5 ožiljaka na licu.
Iako pirsinzi nisu ništa novo, i društvo je naviknuto na ovaj vid ukrašavanja, kada se postavi pitanje koliko pirsinga je društveno prihvatljivo, odgovor bi glasio “Manje je više“.
Autor: Marija Matković
