Nekada je većinski deo kućnih poslova poput kuvanja, peglanja, pranja veša i čuvanja dece pripadao ženi, ali šta danas govore statistike kada su se žene izborile za ravnopravnost? I kako podela kućnih poslova utiče na brak? Da li zapravo postoji dogovor među partnerima kada su svakodnevni poslovi u pitajnu? Samo su neka od pitanja o kojima ćemo govoriti u ovom članku.
Postoje stastistički podaci koji govore u prilog tome, kako je veća stopa razvoda kada su ravnopravno podeljeni kućni poslovi. Ovu temu je detaljnije ispitivao Tomas Hansen, jedan od autora studije koja nosi naslov ”Ravnopravnost u kući”. Istraživači ističu da je stvar u tome što je reč o ”modernim parovima”, koji dele ravnomerno poslove u kući. Dakle, danas žene imaju visoko obrazovanje, zadovoljvajuću platu, uz pomoć koje su finansijski nezavisne i apsolutno mogu same sebe izdražavati i nakon razvoda. Zanimljiv je podatak da se u Norveškoj i muškarci i žene podjednako angažuju kada je u pitanju vaspitavanje dece, ali su i dalje žene dominantnije u kućnim poslovima.
Anketa, koju je sprovela IKEA u saradnji sa agencijom Ipsos. Pomenuta anketa je imala za cilj da ispita koliko je pandemija uticala na podelu kućnih poslova. U anketi je učestvovalo 603 zaposlenih ispitanika, uzrasta od 18 do 64 godine, svi žive u zajednici sa svojim partnerima. Ustanovljeno je da iako je veći broj radio od kuće, kod 70% partenra je podela ostala na istom nivou. Podela govori u prilog tome da žene rade teže kućne poslove. Kada govorimo o globalnom podacima, oni se takođe slažu sa rezulatima pomenute ankete, dakle žene obavljaju tri puta više kućnih poslova od muškaraca.
Da li to znači da ravnopravnost ne vlada baš u svim aspekima života?
Danas su kao što je već pomenuto, žene nezavisne finansijski, što zbog zbog obrazovanja, većih plata ili posla koji zahteva više vremena provedenih na poslu. Postoje i ankete koje govore u prilog tome da upravo zbog dužeg radnog vremena žena ne stiže da završi sve kućne poslove, te joj u tome pomaže partner. Ili na primer žena ima jedan slobodan dan nedejno, a njen partner dva ili više dana. Te dolazi do kompromisa pri raspodeli poslova.
Prva analiza ekonomske vrednosti pokazuje da bi žena zaradila od obavljlanja kućnih poslova skoro 550 evra, koje su sproveli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i britanske ambasade u Beogradu.
Verovatno se radi o patrijarhalnoj kulturi, koja još živi u nama. Gde žena smatra da je u njenoj prirodi da sve kućne poslove obavlja sama . Podaci takođe govore, da žena nakon udaje ima sedam sati posla više nego pre stupanja u brak. Velika je verovatnoća da obavljaju kućne poslove, kako bi izbegle sukobe sa svojim partnerom, zato što okolina od njih to očekuje ili prosto smatraju da su pedantnije i bolje obavljaju poslove od svojih partnera.
Autor: Katarina Tomić
