“Ako ti se dig’o, onda to nije silovanje!“ – Zašto muškarci ćute o zlostavljanju?

Društvo

Silovanje je tema koja je već neko vreme zastupljena, kako u svetu, tako i kod nas. O silovanju i seksualnom uznemiravanju žena se naširoko govori, kako u medijima, tako i u svakodnevnom životu. Međutim, silovanje muškaraca se i dalje čini kao tabu tema, udaljena negde od stvarnog sveta, kao da je njeno postojanje vidiljivo samo u teoriji. Ako dodamo da su silovatelji muškaraca – žene, situacija nam deluje još nestvarnije. Zašto je slika o muškarcima koji su pretrpeli seksualno zlostavljanje od strane žena ovako maglovita i nejasna? 

Prvi uzrok treba tražiti u kulturnom i društvenom statusu muškaraca i žena. Žene su uvek bile tretirane kao slabiji, nežniji pol, podređen muškarcima. Muškarci su sa njima mogli da rade praktično šta god žele. Uloga žene je bila da rađa potomstvo, a to da li je ona želela seks ili ne, niko je nije specijalno pitao. Mnogi nekadašnjih odnosi muškaraca i žena se danas mogu smatrati silovanjem. Žene su emancipacijom osvestile svoje potrebe i želje i odlučile da ne žele to više da trpe. Obično kada kažemo da je izvršeno silovanje, prvo nam padne na pamet da je muškarac silovao ženu. Nažalost, postoji duga istorija zbog koje je to tako.  

Drugi uzrok zbog kog nam je slika o silovanju muškaraca tako nejasna isto može da se gleda iz kulturološkog ugla. Situacija je samo obrnuta. Muškarci su uvek bili jači i snažniji pol, pa se pomisao da žena siluje muškarca kosi sa gotovo svim što znamo o muškarcima i ženama. Kako žena može da siluje muškarca kad je on veći i jači? Kako on ne može da se odbrani? 

Problem nastaje i zbog toga što vlada mišljenje da muškarci uvek žele seks. Kako žena može seksualno da zlostavlja nekoga ko želi seks non stop? Da li si ti stvarno muškarac ako ne želiš seks onda kada žena to hoće? Ovo su sve stereotipi koji dovode do toga da je silovanje muškaraca češće tema koja se izvrgava ruglu umesto da se shvati ozbiljno. 

“Ako mu se dig’o znači da nije silovanje!“ 

Ovo je jedna od rečenica koju možemo da sretnemo ako iole pokušamo da razgovaramo o ovoj temi. Istina je potpuno drugačija od ovoga. Muškarac može da ne želi seks, a da ipak ima erekciju. Kako? Stimulacijom polnog organa postižemo da se krv slije u penis, želeo to muškarac ili ne, tada dolazi do erekcije. Dešava se da i žene ovlaže u toku silovanja, ne zato što su se predomislile i zato što im je lepo, već zato što žensko telo pokušava da spreči povrede. 

Definicija silovanja zavisi od države do države, ali ona uglavnom podrazumeva prisiljavanje osobe na bilo koji seksualni akt, protiv njene volje, najčešće upotrebom sile, nasilja ili pretnji. Ovde se jasno vidi da silovanje nije samo i isključivo nasilno penetriranje  penisa u vaginu. I ono što je često tema stereotipa, žena ne mora da praktikuje klasičan seks sa muškarcem da bi on bio silovan. 

O silovanju muškaraca su počela da se vode istraživanja tek pre oko 30-ak godina i to uglavnom oko silovanja dece i tinejdžera, nešto kasnije su u obzir uzeti i stariji muškarci ali se i tada silovanje posmatralo u odnosu u kome su i silovani i silovatelj muškarci. O ženama nije bilo reči. Situacija se nije mnogo promenila do danas. Neke studije su nam ipak malo pojasnile sliku, statistika kaže da su skoro polovinu silovanih muškaraca silovale i zlostavljale žene! 

Zašto se teško dolazi do ovakvih podataka? 

Rodne uloge muškarca koje ga čine jakim, hrabrim, neustrašivim i tradicionalnim mu ne dozvoljavaju da pokaže slabost. Priznanje da je silovan od strane žene je veliki udar na ego i “muškost“. Muškarac zbog toga može imati problema sa samopouzdanjem, slikom o sebi, kako će izgledati u društvu. Nažalost, društvo ne reaguje dobro na “slabe“ muškarce koji govore o ovoj temi, i samim tim obeshrabruje prijavljivanje zlostavljanja. Na taj način ni ženski agresori ne bivaju identifikovani, pa mogu na slobodi da nastave da rade šta žele.  

Autor: Marija Matković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *