Rijaliti, kao što sama reč kaže (‘’reality’’ eng – stvarnost) predstavlja program koji prikazuje stvarno, svakodnevno ponašanje ljudi u različitim životnim situacijama. Teme rijalitija mogu biti razne: životi poznatih, takmičenja, borba za ‘’opstanak’’, ljubavne zavrzlame… Koja god da je tema u pitanju, cilj je isti: rijaliti programi nastoje da stvore zabavan i uzbudljiv sadržaj na osnovu nepredviđenih događaja koji nisu propisani nikakvim scenarijima. Ovo je verovatno bio slučaj na početku nastanka ovakve vrste sadržaja, međutim, sada je izvesno da su većina zapleta, svađa, tuča i skandala pažljivo osmišljeni i izrežirani.
Prvi rijaliti programi nastali su s pojavom televizije, 40-ih godina prošlog veka. Tada je u Americi počela da se emituje Skrivena kamera Alana Funta. Ljudima je bilo zanimljivo da gledaju kako se drugi nepoznati ljudi snalaze u nepredviđenim situacijama. Iako današnji rijaliti programi jedva da imaju neke dodirne tačke sa Skrivenom kamerom, s njom je sve počelo. Nakon nje su se pojavili novi, napredniji, promišljeniji rijaliti programi kao što su Veliki Brat, Survajvor, Idol, Talenat, Farma…
Zašto su rijalit toliko gledani?
Analitičari medija i sociolozi tvrde da svaki rijaliti ima tri osnovne karakteristike: voajerizam, egzibicionizam i interakciju. Voajerizam se odnosi na gledaoce. Voajeri su oni ljudi kojima pričinjava zadovoljstvo da posmatraju druge ljude šta rade. Možda je to voajerizam, a možda je samo naša priroda. Ljudi generalno vole da gledaju u komšijino dvorište, prepričavaju tračeve i vode abrove o tuđim životima i odlukama. Rijaliti programi su idealno tlo da podmire sve naše potrebe tog tipa. Iz udobnosti svog doma, iz dana u dan, možemo da posmatramo tuđe živote, intimu, probleme i poteškoće. Egzibicionizam se odnosi na učesnike rijaliti programa koji su tu da nas svojim ponašanjem zabave, zaintrigiraju i prikuju za ekran. Interakcija predstavlja našu sposobnost da se identifikujemo sa učesnicima. Bilo da su učesnici rijalitija anonimni, nepoznati ljudi ili poznate ličnosti, imamo priliku da zavirimo u tuđu intimu i shvatimo da se problemi tih ljudi ne razlikuju mnogo od naših. Na taj način se poistovećujemo sa učesnicima, biramo favorite i često glasamo za njih, olakšavajući im tako put do vredne nagrade. Neki stručnjaci navode da je gledanost rijalitija tolika jer je većina ljudi usamljena ili zbog posla i obaveza ne stiže da se vidi sa prijateljima. Nedostatak “tuđih dešavanja“ nadoknađuju upravo gledanjem rijaliti sadržaja.
Koji su najpopulariji rijaliti?
Veliki Brat je globalno najpopulariji rijaliti program. Idejni tvorac je Džon de Mol iz Holandije. Uzor za ovakav program mu je pružio roman “1984.“ Džordža Orvela. Iako je u Orvelovom romanu “Veliki brat“ simbol totalitarizma, u rijalitiju je to osoba koja postavlja pravila i (nekad ponižavajuće) zadatke koji “ukućani“ moraju da ispune ne bi li došli do vredne nagrade. Ovaj rijaliti je se kod nas emitovao od 2007. do 2011. godine.
Farma je popularan rijaliti koji se emituje u preko 30 država širom sveta, a potiče od švedske produkcijske kuće Striks. Učesnici se nalaze na farmi koja je specijalno osmišljena i dizanirana za potrebe snimanja. U rijalitiju se svakog ponedeljka bira nedeljni “gazda farme“ koji ima zaduženje da te nedelje vodi brigu o farmi, zavodi red i disciplinu. Produkcija ukućanima zadaje dnevne i nedeljne zadatke. O tome koji ukućani će biti eliminisani odlučuju publika i drugi ukućani.
U korak sa Kardašijanovima – ovo je drugačiji tip rijalitija. Nema zadataka ili “ispadanja“ iz programa. Cilj ovog rijalitija je praćenje života poznate ličnosti. Glavni akteri su starleta Kim Kardašijan jermenskog porekla i njena porodica. Naime, ona se proslavila kada je procureo njen pornografski snimak u privatnoj režiji. Nakon toga je usledio rijaliti koji je njoj i njenoj porodici doneo svetsku slavu. Novac koji je porodica zaradila od emitovanja doneo im je milione. Sada su Kardašijanovi influenseri, sa svojim linijama kozmetike, modnim linijama, programima za mršavljenje…
Kakvo je stanje u Srbiji?
U svetu, velike medijske kuće i produkcije vode računa o bezbednosti učesnika, kao i o tome kakav se sadržaj emituje. U Srbiji je drugačija priča. Na regularnim TV kanalima koji su svima dostupni (čak i deci) možemo, u okviru rijaliti programa, videti nasilje, golotinju, seks, vređanje i psihičke slomove određenih učesnika. Psiholozi i sociolozi će se složiti da gledanje ovakog programa ima više štete nego koristi. Deca mogu usvojiti pogrešne vrednosti i prihvatiti takve obrasce ponašanja. Situacija je gora ukoliko se u rijalitiju nađe osoba koju dete još od ranije smatra svojim idolom ili uzorom. U Srbiji je čak zableženo da je jedna gospođa završila u bolnici jer se toliko iznervirala dok je gledala rijaliti, da joj je pozlilo. Doktor joj je kao terapiju ZABRANIO da gleda rijaliti program!
Bilo nama smešno ili ne, u koje god doba dana da upalimo TV, gotovo je sigurno da ćemo naići na neki rijaliti program, bilo da je to prenos uživo, repriza ili kompilacija najzanimljivijih dešavanja. Postavlja se pitanje da li rijalitiji koji su puni nasilja, mržnje, ružnog ophođenja i skandala uopšte treba da se emituju, a kamoli da se emituju po ceo dan.
Najgledaniji rijaliti na našim prostorima su Farma, Parovi, Zvezde Granda i Zadruga.
Autor: Marija Matković
