Na predlog Svetske zdravstvene organizacije, svetski dan borbe protiv AIDS-a obeležava se svakog prvog decembra još od 1988. godine. Svaka inicijativa koja se sprovodi godinama unazad ima isti cilj, a to je podizanje svesti o HIV infekciji, ali i podsećanje na značaj postignutih reultata u prevenciji i lečenju, pružanju podrške inficiranim osobama od strane porodice i društva.
Iako se u poslednje dve godine ceo svet našao pred novim izazovom zvanim „Covid19“ i čitavo čovečanstvo je stavljeno na test. Naša odgovorost je da mislimo, pričamoi širimo svest i o ostalim problemima koji posoje dugi niz godina.
HIV predstavlja virus koji se vezuje i uništava imune ćelije organizma. Osobe koje boluju od ovog virusa mogu se osećati potpuno zdravo, ne znajući da su zaražene. To stvara dodatne komplikacije jer onda dolazi do prenošenja zaraze na druge osobe. Jedini način da neko sazna da li je zaražen HIV-om, jeste da uradi test na HIV.
„Izuzetno je važno da oboleli od HIV-ai osobe u rizikuod infekcije nastave da kroz postojeće i nove programe dobijaju svu podršku koja im je neophodna: od savetovanja, unapređenja lečenjsa, dostupnosti nege i borbe protiv sigmatizacije“ saopštila su udruženja za Danas.
Razlika između HIV-a i AIDS-a
Iako se ovi pojmovi često koriste u istoj rečenici, mnogi ljudi ne razumeju razliku izeđu njih. Dve različite ali vrlo povezane stvari.
HIV virus je virus humane imunodeficijencije, a najčešći i najlakši način prenošenja ovog virusa je preko zaražene krvi, seksualnim putem ili preko zaražene majke na dete. Česta greška jeste verovanje da se ovaj virus može preneti dodirom, međutim, to nije tačno.
AIDS, koji je kod nas poznatiji kao disa, predstavlja sindrom stečene imunodeficijencije i ovaj sindrom je poslednji stadijum infekcije HIV virusom. Osobe koje umiruod side, umiru od posledica uzrokovanim ovim sindromom, jer im imunitet slabi, pa su samim tim mnogo podložniji i drugim bolestima, infekcijama kao i tumorima.
Važno je naglasiti da osobe koje su zaražene HIV virusom nemaju sidu i da do oboljevanja može da prođe dugi niz godina.
Prosečan period infekcijee HIV-om je od 2 do 10 godina, ali postoje i osobe koje su uz adekvatnu terapiju živele normalno čak i 50 godina.
Diskriminacija i prihvatanje
Diskriminacija je nešto sa čim se zaraženi od ovog virusa najčešće susreću. HIV pozitivne osobe su nažalost i dan danas u nekim delovima sveta žrtve nasilja, kako verbalnog tako i fizičkog. Uskraćuje im se pravo na pružanje medicinske pomoći, pravo na obrazovanje, transplataciju organa. Ograničeno im je pravo i na zaposlenje, a česti su slučajevi odbacivanja osobe od strane porodice i prijatelja.
Neznanje i strah su glavni okidači za ovakvo ponašanje ljudi. Neki od njih i dalje veruju da se HIV prenosi zagrljajem, rukovanjem ili korišćenjem isog pribora…
Jedan od glavnih razloga zašto je bitno da se diskriminacija suzbije, jeste strah osobe da se testira, da potraži pomoć koja joj je potrebna ili da započne lečenje, a sve to dovodi do širenja zaraze.
Edukacije i testiranje
Fokus bi trebao da bude na edukaciji o HIV virusu i sidi, na prevenciji kako da do zaraze ne dođe i na ohrabrivanju osoba koje sumjaju da su zaražene, da se testiraju.
Osamdesete: Čudne upale pluća mladih gej muškaraca
Osamdesetih godina prošlog veka u većim gradovima Sjedinjenih Američkih Država primećene su nespecifične upale pluća kod mladih gej muškaraca koje su se završavale smrtnim ishodom. Prvobitno se sumnjalo da se radi o nekom virusu, međutim, naučnicima je trebalo više od 2 godine da otrkiju o čemu se zaprav o radi.
Na početku HIV epidemije, kaže on, izostala je reakcija vlasti. „Smatralo se da je to bolest homoseksualaca i brojne teorije zavere su pomerale fokus sa realnih problema pacijena.
Problem prethodnog Pravilnika koji uređuje oblast sahranjivanja osoba preminulih od zaraznih bolesti u Srbiji je bio taj što u njemu nije bilo precizirano kod kojih se zaraznih bolesti ne vrši higijenska obrada posmrtnih ostataka i sahranjivanje u crnim vrećama.
Tako se ova praksa primenjivala i kod osoba zaraženi HIV-om i virusnim hepatitisima, posebno kada umru u bolnici.
Život osoba koje su zaražene HIV-om
Osobe koje su zaražene od HIV-a imaju raznih poteškoća u svakodnevnom životu.
Održavanje higijene je vrlo bitno za osobe koje žive sa HIV-om, jer su zbog oslabljenog imunog sistema podložnije različitim infekcijama. Održavanje higijene štiti od ovih infekcija.
Potrebno je da budete oprezni pri rukovanju sa oštrim predmetima. Ukoliko se desi da se posečete, a da posekotina nije velika i duboka, operite ranu mlakom vodom i sapunom, a nakon toga očistite ranu antiseptikom i stavite hanzaplast preko nje. U slučaju dublje i veće posekotine, previjte ranu čistom gazom i obratite se Vašem lekaru za pomoć.
Čak I sama putovanja predstavljaju odreženi rizik, zahtevaju dodatni nivo opreza, kao I preispitivaanje da li su uslovi kao I lokacija na koju se putuje, pogodni za zaraženu osobu.
Zaštićeni odnosi su neophodni čak i ukoliko je partner pozitivan na ovaj virus.
Razlog tome je mogućnost za ponovnu infekciju (reinfekciju) drugom varijantom/sojem ili tipom HIV virusa partnera. Može Vam preneti soj koji već ima razvijenu rezistenciju na lekove koje još niste ni koristili. Takođe, postoji mogućnost da Vaš partner ima agresivniji tip HIV virusa, što stvara veće komplikacije (bržu progresiju HIV virusa ili napadanje do tada zdravih ćelija), a terapija koju koristite (ukoliko je koristite) može postati nedelotvorna.
Čak iako poslovni status ne bi trebo biti upitan, u mnogim zemljama s4e dešavalo da osobe prilikom izjavljivanja da su HIV pozitivni dobiju otkaz. Međutim u Srbiji još uvek ne postoji antidiskriminatorni zakon povodom toga. Ali svaka osoba koja se oseća dobro I sposobno za rad, ne bi trebala da ima poteškoća u random odnosu, niti da bude diskriminisana od sreane poslodavaca ili kolektiva.
Ovo su samo neke od stavki koje govore o tome koliko je život osoba koje su zaražene HIV-om drugačiji od svakodnevnice ljudi koji nisu.
Zato je bitno da u svakom trenutku imaju podršku ljudi oko sebe, počevši od samog testiranja pa sve do borbe sa ovim podlim virusom.
Autor: Anđela Golijanin
