U poslednjih par godina tetoviranje je postalo i više od trenda. Danas je među mladima možda teže pronaći osobu koja nema nijednu tetovažu nego onu koja ima. Nekada rezervisano samo za marginalizovane pripadnike društva, tetoviranje je danas način izražavanja. Ako želim da kažem nešto o sebi – istetovirat ću to.
Kako smo došli do ovolike ekspanzije tetoviranja? Evidentno je da ovo nije novost: postojalo je još i pre nove ere, a potvrda tome su mumificirana tela nađena u Egiptu i na Andima, na kojima se jasno vide tetovaže. U prošlim vekovima tetovirali su se kriminalci, gusari, žene diskutabilnog morala, pripadnici nasilničkih gupa, a nekad su se tetovažama obeležavali i zarobljenici i robovi. Zbog svega navedenog, tetovaže su imale lošu konotaciju u društvu. Kako smo došli do toga da se danas skoro svi tetoviraju: poznate ličnosti, sportisti i sve više mladih?
Razlozi
21. vek je svakako vek razbijanja predrasuda, odbacivanja patrijahalnih okova društva i vek borbe protiv svega što bi moglo ugušiti slobodu izražavanja, pa su tako i tetovaže došle na red. Postoji mnogo razloga zbog kojih se ljudi danas tetoviraju. Navešćemo najčešće:
Neki ljudi se odlučuju na ovaj nimalo prijatan proces jer žele na sebi da ovekoveče neki detalj iz života koji je njima od velike važnosti. Bilo da je to slika porodice ili ljubimca, određen datum ili citat iz neke pesme ili knjige, cilj ovih ljudi je da taj detalj zauvek nose sa sobom i tako ga sačuvaju od zaborava.
Razlozi mogu biti i estetske prirode, i ovde imamo dve vrste. Jednu vrstu čine ljudi koji prosto žele da ukrase svoje telo. Oni to čine tetovirajući razne simbole, tribale, životinje, ukrase. Ne znači nužno da njima te tetovaže ne predstavljaju nikakav dublji značaj, već da je primaran cilj tetoviranja upravo tetoviranje. To su oni ljudi koji prvo zakažu termin za tetoviranje, pa tek onda “smišljaju“ šta će da urade. U drugu grupu ljudi koji se tetoviraju iz estetskih razloga su oni koji tetovažama prekrivaju ožiljke, fleke, vitiligo. U ovu grupu spadaju i žene koje su zbog bitke sa kancerom izgubile dojke, pa im profesionalni majstori tetoviraju bradavice na grudima, da bi li im se popravio poljuljan osećaj ženstvenosti i samopouzdanja.
Još jedan od čestih razloga je i pripadnost. Ljudi se tetoviraju da bi ozvaničili pripadnost nekoj grupi. U prošlosti možemo pronaći dobar primer: bajkerske grupe. Bajkeri su radili iste tetovaže ne bi li svima stavili do znanja kojoj grupi pripadaju. Danas je ovakvo tetoviranje prisutno u navijačkim grupama, međutim ne zadržava se samo tu. U tetovaže pripadnosti spadaju i “matchy tattoos“ – tetovaže koje tetovira dvoje ili više ljudi, koje su identične ili slične i imaju isto značenje za sve osobe koje ih tetoviraju. Na primer: pet najboljih drugarica tetovira isti znak na ruci, ili dva brata tetoviraju identičnu stvar koja se odnosi na njihovu porodicu. Pripadnost može imati i metaforičko značenje: Mladi često umeju da urade prvu tetovažu da bi dokazali da su “kul“, te da bi se tako “bolje“ integrisali u željeno društvo.
Ovi razlozi se međusobno ne isključuju, štaviše, većina ljudi se tetovira iz više razloga. Zanimljivo je to da se danas tetoviraju i veoma mladi i ljudi srednjih godina, pa čak i stari. Ne postoji gotovo nikakva granica.

Broj tetovaža
Koliko god da smo liberalnih shvatanja, ne možemo, a da se ne zagledamo u osobu koja ima mnogo tetovaža. Ovo ima veze i sa našim mozgom: on je programiran da ljudsko telo posmatra na jedan način, međutim kada nešto odudara od “normalnog“, svakidašnjeg, to nam automatski privlači pažnju: ne moraju to biti samo tetovaže, tu spadaju i asimetrična lica, čudne boje kose i slično. Tako da, ukoliko imate mnogo tetovaža i primetite da neko “bulji“ u vas u prodavnici, ne mora da znači da vas osuđuje, možda ste toj osobi samo privukli pažnju svojim nekonvencionalnim izgledom. Većina ljudi “nema ništa protv tetovaža“ ukoliko su one skrivene od pogleda. Međutim, šta se dešava ako tetovaže nisu skrivene od pogleda? Zašto određen broj ljudi i dalje gaji negativna osećanja prema istetoviranim osobama? Odgovor verovatno leži u konzervativnim stavovima, strogom vaspitanju i istorijskoj simbolici tetovaža. Međutim, iako postoje ljudi koji ih ne odobravaju, dobra vest je da danas većina ljudi, pogotovo mladih, nema ništa protiv tetoviranja. Mnoge firme su promenile politiku zapošljavanja u korist istetoviranih ljudi, pa tako danas poslodavci sve ređe prave “problem“ oko ovog pitanja.
Iz ugla istetoviranih
Ukoliko poznajete nekoga ko je istetoviran i pitate ga šta ga najviše nervira u ponašanju ljudi, verovatno će vam reći da mrzi pitanje “Šta ti znači ta tetovaža?“. Ovo pitanje nervira iz više razloga:
-Osoba se istetovirala baš davno i do sad je mnogo, mnogo puta odgovorila na ovo pitanje i dosadilo joj je da ponavlja odgovor.
-Osoba je tetovažom prekrila neku “nesavršenost“ ili ožiljak, pa joj je ova tema krajnje neprijatna, pogotovo ako je u pitanju osoba koju vidi prvi put u životu.
-Osobi tetovaža nema apsolutno nikakvu simboliku ili značenje, već se tetovirala čisto estetski ili iz hira i ako odgovori da joj tetovaža ne znači baš ništa vrlo verovatno će doživeti određenu dozu osude s druge strane.
-Osoba prosto ne želi da razgovara o tome jer smatra da je tetovaža privatna stvar.
Koji god da je razlog u pitanju, većina istetoviranih bi se složila da je ovo pitanje krajnje iritantno. U kategoriju iritantnih pitanja ili izjava spadaju i:
“Da li je bolelo?“
“Šta su ti rekli roditelji?“
“Kako ćeš da se zaposliš?“
“Šta ako se pokaješ?“
“Kakav ćeš da budeš roditelj?“
“Mora da se drogiraš.“
Postoji čitav spisak razloga zašto većina ovih pitanja uopšte nije na mestu, neka pitanja počivaju na stereotipima, a neka duboko zalaze u privatan život osobe. Bilo kako bilo, istetovirani ljudi nisu veliki ljubitelji pitanja. Naravno, uvek postoje i oni koji vole i žele otvoreno da pričaju o svojim tetovažama, ali pre nego što postavite neko pitanje vezano za ovu temu, bilo bi dobro da bolje upoznate tu osobu.

Autor: Marija Matković