Ante Marković rođen je 25. novembra 1924. godine u Konjicu u Bosni i Hercegovini. Školu završava u Dubrovniku i Zagrebu, a studije na Tehničkom fakultetu u Zagrebu 1954. godine. Ante je bio jedan od učesnika Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941.
Ante je bio predsednik Saveznog izvršnog veća odobrio je inflaciju kako bi Jugoslaviju uveo u Evropsku zajednicu. 1989. godine postaje predsednik savezne vlade i susreće se sa strahotama tih godina. Jugoslavija se raspadala, a on je svim snagama pokušavao da uvede „Kapitalizam sa ljudskim likom“ u SFRJ započinjanjem promena u ekonomiji, ali i u politici. 1990. osnovana je politička partija koja je podržavala Markovićeve reforme, ali kako ih nisu prihvatili ni Srbi ni Hrvati, reformisti su bili proganjani od strane nacionalista. Ante Marković nije bio nacionalista, poštovao je ljude po svom radu, dobroti i zalaganju. Kako se raspala država, tako se raspala i njegova reforma zbog trošenja budzeta bez ikakvog razmišljanja.
Raspadom Jugoslavije, Ante Marković, odlučuje da se više ne bavi politikom. Odlazi u Austriju, ali se i dalje bavi ekonomskom krizom. On je bio osuđen na neuspeh jer ni od koga nije dobijao podršku, jednom rečju, bio je sam. Danas bi se sigurno kajali na propuštenim šansama, koje su propustili samo zato što nisu hteli ni ozbiljno da saslušaju Markovića.
Ante Marković, poslednji predsednik Jugoslavije umro je na današnji dan pre, tačno, deset godina, 28. novembra 2011. u Zagrebu.
Autor: Anđela Petrić
