Dimitrije Milić, mlad i perspektivan politički analitičar, programski direktor organizacije „Novi treći put“, autor knjige „Evropske socijaldemokrate na izborima – lekcije i perspektive“ odgovorio je na sledeća pitanja za portal Novi svet.
- Šta mislite, kao politikolog, o predlogu ukidanja cenzusa na referendumu?
-S obzirom da dolazim iz sfere međunarodnih odnosa, pitanje cenzusa za referendum ne dolazi iz moje uže struke. U literaturi sam nailazio na primere država gde cenzus za referendume postoji na 50%, države gde je postavljen i niže, kao i države gde ga uopšte nema. U nekim držvama su referendumi obavezujući, dok u drugima nisu. Moj stav po ovom pitanju je podeljen. Sa jedne strane, zbog prevelikog broja ljudi u biračkom spisku koji ne živi u Srbiji cenzus koji je visoko postavljen može biti težak za realno dostizanje. Sa druge strane, referendum bez cenzusa može delovati nereprezentativno. Nisam čuo detaljniju debatu u javnosti o ovom pitanju, da bih mogao konkretnije da se izrazim.
- Kako će, po Vašem mišljenju, povlačenje Merkelove uticati na političku sliku evrope?
-Angela Merkel odlazi u političku penziju kao de facto liderka Evropske unije, a u aktulenoj liderskoj ponudi ne postoji apsolutno adekvatan zamenik. To stvara veliki liderski vakum u Evropi. Emanuel Makron nije uspeo da se u potpunosti profiliše, dok ugledni italijanski premijer Mario Dragi nema jaku političku bazu. Politički dugovečni i sposobni holandski premijer Mark Rute dolazi iz nedovoljno velike države, iako ima potencijala. Novi naslednik će verovatno biti novi nemački kanclear (sada već izvesno socijaldemokrata Olaf Šolc), zbog inercije ekonomske snage i važnosti Nemačke untuar Evropske unije. Biće potrebno vremena da se odlazak Merkel u Evropi adekvatno nadomesti.
- Kakav bi uticaj ta promena mogla da ima na Srbiju?
-Promena na čelu Nemačke će imati uticaja na Srbiju. Na vlast će sada već izvesno doći takozvana „semafor koalicija“, nazvana po partijskim bojama tri stranke koje se dogovaraju oko nove vlade (socijaldemorkate – crveni, zeleni – zeleni i liberali – žuti). Nakon četiri mandata dominacije demohrišćana, menja se stanje na koje je navikuta naša spoljna politika. Najveća se promena može osetiti ukoliko zeleni preuzmu spoljne poslove, o čemu govore sadašnje informacije. Zeleni su manje tolerantni u odnosu na Rusiju i Kinu, a više zahtevni u sferi ekoloških standarda. Naša država je dosta vezana za dve navedene sile, a u oblastima koje se tiču zelene energije je dosta daleko od zapadnoevropskih država. Iako u Nemačkoj kancelar ima više uticaja na spoljnu politiku od samog ministra, uticaj zelenih se ne sme potceniti.
- Kako ste došli do toga da napišete knjigu?
-Moja knjiga o evropskim socijaldemokratama na izborima nastala je kao posledica aktivnog praćenja trendova u evropskoj politici. U periodu od 2014. do 2017. socijaldemokratske partije u Evropi su doživele veliki pad podrške, u mnogim državama su izgubile vlast, a u nekima se njihov opstanak doveo u pitanje. Smatrao sam da o ovom važnom trendu skoro niko ne piše i posvetio sam se dodatnom istraživanju ove teme. Knjiga je nastala kao finalni proizvod tog istraživanja. Iako je danas u pitanju materija koja je zastarela u odnosu na nova događanja, mislim da može biti korisna za svakoga koga zanimaju izbori, političke kampanje i uticaj ekonomije i demografije na politička kretanja. U procesu sam pisanja nove knjige, te će javnost imati priliku da dobije nešto širi pregled na politička zbivanja na Zapadu.
- Da li ste nekada osetili neku dozu ljubomore od strane drugih, s tim da ste tako mladi, dostigli ste lep uspeh?
-Ovo pitanje ću shvatiti kao kompliment. Šalu na stranu, za svoj rad dobijam i kritike, koje ne percipiram kao ljubomoru. Analiza međunarodnih zbivanja nije oblast gde je moguće izbeći kontroverzna pitanja, a analiza takvih pitanja uvek će naići na neko neslaganje. Nekada ono dolazi zbog političkih pristrasnosti ljudi, a nekada zbog razumnih zamerki. Jeste interesantno da skoro 95% kritičara mog rada spada u istu demografsku grupu. To su po pravilu muškarci koji su nešto mlađi ili nešto starijii od mene, dok od ostalih grupa po pravilu ljudi dobijam lepe komentare koji me ohrabruju da nastavim da radim ovo čime se bavim. Dok god me organizacije, fondacije i mediji u zemlji i inostranstvu zovu da čuju šta imam da kažem ili napišem o pitanjima kojima se bavim, smatram da sam na pravom putu.
- Šta bi poručili mladima, kako da napreduju i dožive uspeh u oblasti koja ih zanima?
–Preporučujem svakome da nađe oblast za koju je najviše zainteresovan i da joj se posveti sa ciljem da u toj sferi stekne enciiklopedijsko znanje. Paralelno je važno da to svoje interesovanje na neki način kanališu i želju iskoriste da neki vid produktivnog rada. Ja sam svoje interesovanje za međunarodnu politiku kanalisao kroz pisanje bloga, a zatim kroz osnivanje organizacije. Prvo što sam radio je pisanje članaka koji bi se osvrtali na događanja iz međunarodne sfere koje sam tada pratio, a onda je došlo sve ostalo. Važna je i konzistentnost, odnosno kontinuirana proizvodnja sadržaja i želja da on bude sve kvalitetniji, jer to bude pre ili kasnije primećeno i uvaženo. Niko ništa nije postigao odmah, niti je dobio na poklon. Tako da studentima poručujem da počnu što pre tako što će za početak preispitati svoja interesovanja.
- Ko Vam je uzor, ako ga imate?
–Kao neko ko je dosta mlad ušao u ovu profesiju, nisam imao mnogo rol modela na koje bih mogao u potpunosti da se ugledam. Pokušao sam da negde sam patentiram svoj put i usvajao sam sve što mi je delovalo zanimljivo kod drugih ljudi iz iste oblasti u zemlji, ali više u inostranstvu. Nemam ličnost koju bih istakao kao apsolutni uzor, ali mi je najispirativnija istorijska ličnost Frenklin Delano Ruzvelt zbog svoje sposobnosti da ideje pretvori u realnost, uprkos preprekama i ograničenjima na tom putu. U pitanju je ličnost sa vanserijskom kombinacijom idealizma i zdravorazumskog pragmatizma, kao i velike samodiscipline i strateškog razmišljanja. Smatram da bi on mogao biti adekvatan uzor za sve ljude koji bi da se bave bilo politikom bilo biznisom, pa samim tim i meni.
- Kako vidite političku sliku u Srbiji za deset godina?
-Jedan od najvećih izazova za Srbiju je demografsko pitanje, s obzirom da danas spadamo u grupu država sa najstarijim stanovništvom na svetu. U zavisnosti od toga kako će država adresirati ovaj izazov, tako će se i politička klima u Srbiji razvijati. Birači koji su u godinama su mahom konzervativniji, manje spremni na rizik i više vole stabilnost, a nisu ni ljubitelji promena i neretko nisu u toku sa novim tehnologijama. Ukoliko ih proporcionalno bude više, politika u Srbiji će dosta zavisiti od njih i morati da se uskladi sa preferencijama ovog sve većeg glasačkog bloka. To može biti iazov za vođenje države u doba kada se promene na globalu brzo dešavaju, a tehnologija se razvija neverovatnom brzinom i sve je uticajnija u savremenoj ekonomiji. Mladi bi morali da se više aktiviraju u javnom životu i jasnije izlažu svoje probleme, jer će u suprotnom biti ignorisani od političara.
Autor: Anđela Petrić
