Zaratustra-borba dobra i zla

Društvo

Zaratustra ili Zaratuštra, na zapadu poznat i kao Zoroaster  je bio drevni persijski filozof i prorok, osnivač mazdaizma, kulta mudrosti, i centralna figura potonje religije, zoroastrizma. Smatra se da je živeo oko 1200. p. n. e.

Priča o zoroastrizmu počinje pre  4.000 godina. Bila je to prva monoteistička religija na svetu, pa čak i zvanična religija Persije od 600. pre nove ere do 650. godine nove ere. I još uvek postoji! Međutim, dok je u dalekoj prošlosti bila moćna, danas je broj sledbenika ove religije jedan od najmanjih – između 100.000 i 200.000. Suština njegovog učenja se može sažeti u sledećoj maksimi: dobre misli, dobre reči, dobra dela. Prema Zaratuštri, osnovu naše zemaljske egzistencije predstavlja kosmička borba između istine i laži , koja se često predstavlja kao borba između dobra i zla, ili svetlosti i tame, u zapadnoj paradigmi.  

Postoji vrlo malo informacija o rođenju i ranom životu proroka Zaratustre, ali ono sto je poznato jeste da je rođen u današnjem jugozapadnom Avganistanu ili severoistočnom Iranu u porodici koja je sledila politeističku religiju koja je uključivala ritualnu upotrebu različitih opojnih sredstava i žrtvovanje životinja. 

Zaratustra (Zoroaster) je odbacio mnogobožačku religiju svojih roditelja, i protivio se zrtvovanju zivotinja. Zaratustra je imao božansku viziju kada je imao trideset godina. Tada mu se tokom ritualnog obreda očišćenja ukazao Bog. Ova jedinstvena vizija promenila je njegov pogled na svet. On je tada nastavio da svoju viziju prepričava drugima. Počeo je da veruje da postoji samo jedan Bog, Tvorac, zvani Ahura Mazda, dostojan svakog obožavanja.

Prema ovoj religiji, sve što se dešava pokreću sile tame i svetlosti. Sledbenici zoroastrizma veruju u koncept slobodne volje. Sva ljudska bića su slobodna da izaberu koji put žele da slede – put svetlosti ili tame. Sledbenici ove religije veruju da su dobre misli, dobra dela i dobre reči od suštinskog značaja i da aktivnim činjejem dobra haos drži daleko i obezbeđuje sreća u životu.

Zoroastrijski praznici

Prema tradicionalnom zoroastrijskom kalendaru, svaki mesec se sastoji od 30 dana i 5 ili 6 dana se dodaje na kraj godine. Zoroastrijski praznici obično padaju na isti dan svake godine. Jedan od najvažnijih praznika u zoroastrizmu je Novruz. To je novogodišnji festival koji pada na prvi dan proleća. Za ovaj praznik se sledbenici zoroastrizma pripremaju mesec dana. Suština ovog praznika leži u novom početku, što podrazumeva čišćenje i tela i doma.

Zaratustra je očekivao dan kada će borba protiv zla dostići svoj vrhunac, kada će dobro pobediti a svet se vratiti u stanje savršenstva, koje mu je Stvoritelj darovao.

Autor: Marija Božić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *