Tomislav Toma Zdravković, koga su prijatelji zvali Dado, je srpski pevač, pesnik i kompozitor. Važi za prvog i najvećeg boema srpske narodne muzike i kralja kafane koja je za njega predstavljala jedinu kuću u kojoj je bio svoj. Na danasnji dan, 20. novembra 1938. godine rodjen je Toma Zadravković.
Tomin otac Dušan je bio mesar, a majka Kosana domaćica. Toma je imao tri brata: Aleksandra, Ivana i Novicu i sestru Mirjanu. Porodica se pre početka rata preselila u selo Pečenjevce koje se nalazi blizu Leskovca.
Karijera i Tomine ljubavi
U Leskovcu je počela njegova muzička karijera. Godine 1958. nesnađen i bez novca, upoznaje Silvanu Armenulić koja ga je odvela u kafanu i pomogla mu da nauči narodne, starogardske i zabavne pesme. Ubrzo nakon toga postao je poznat i počeo da peva u tuzlanskom hotelu „Bristol“. Sa karijerom pevača počeo je da upoznaje dosta žena. Pošto je postao popularan, počeo je da nastupa u tuzlanskom hotelu „Bristol“. Tu je upoznao plavušu Slavicu u koju se zaljubio. Iako je pronašao dnevnik u kome je pisala o svom intimnom životu sa drugim muškarcima, rešio je da joj pruži drugu šansu i poveo ju je u Novi Sad.
U zrenjaninskom hotelu „Vojvodina“ je sreo crnku Olgicu zbog koje je zaboravio Slavicu. Vrlo brzo ju je zaprosio i 22. novembra 1963. godine su dobili ćerku Žaklinu. Posle nekoliko meseci su se razveli u Osijeku.
Pevao je na Svetom Stefanu kada mu je uručen telegram u kome je pisalo da je Slavica teško bolesna i da želi da ga vidi. Nije se dugo zadrzao, a nakon sto je ona umrla nastala jedna od njegovih najtužnijih pesama „Buket belih ruža“.
Nakon toga, pevajuci i dalje u kafanama, upoznao je Milicu, sa kojom se I venčao. Tada je Toma prestao da vodi boemski zivot.
Godine 1969. je Silvani Armenulić napisao legendarni hit „Šta će mi život bez tebe, dragi“.Ta pesma je nastala tako sto je tog jutra bio mamuran posle nekoliko noći pijanstva, a od konobara je uzeo blokčić za račune i olovku i napisao je reči pesme koja je opisivala Silvanin brak i raspoloženje u tom periodu. Njegovim porocima se vratio 1970. godine.
Toma se ponovo zaljubio, 1972. godine, sada u Nadu Radanovic u Budvi u Cetinjanku, sa kojom se vrlo brzo venčao. I ovaj brak je kratko trajao, a Toma je tugu je lečio alkoholom iako mu je zdravlje bilo narušeno.
Kako sam Toma kaze, bio je tuzan čovek. Znao je da u kafani provede tri-četiri dana bez prestanka. Takođe se kockao, ali za razliku od drugih koji su to radili zbog novca, pevač se zabavljao. Jedno veče u Baden-Badenu je dobio 80 hiljada maraka, a sledeće je sve izgubio.
Pošto je verovao da će umreti, otišao je u Ameriku, a zatim u Kanadu. Tamo je upoznao frizerku Gordanu koja se, i pored loših prognoza, udala za Tomu. U Torontu mu se rodio sin Aleksandar, a 1978. godine se sa porodicom vratio u Jugoslaviju. Tada je snimio neke od svojih najvećih hitova.
„Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića“
Njegova najveća zelja je bila da odrzi koncert u beogradskom Domu sindikata, sto se i dogodilo. U februaru 1982. godine je održao svoj prvi solistički koncert.
U aprilu 1991. godine, na vrhuncu slave, bolest ga je prikovala za postelju na ,,VMA”. Nije slušao savete lekara pa su oni govorili: „Mi ga oporavimo, a on kako izađe iz bolnice, ode pravo u kafanu.“Poslednji nastup je imao 10. septembra iste godine u Podgorici.
Godine 2011. je u Gradskom parku u Leskovcu postavljen njegov spomenik u prirodnoj veličini, a u selu Pečenjevce ploča sa natpisom „Dao sam vam svoju dušu“. Tu je otvorena i kafana pod nazivom „Tomina priča“. Takodje je I napisana knjiga „Toma Zdravković – 68 neispričanih priča“. Prijatelji i kolege su za njega rekli sledeće: „Bio je pesnik i nesrećnik“, „Nosio je u sebi nešto što mi ne možemo da shvatimo“, „Živeo je po svojim pravilima i po svojim snovima“, „Bio je simpatični mangup“.
Bio je veoma darežljiv pa je, posle svadbe na kojoj je pevao, honorar od 700 maraka poklonio Zorici, cigančici koja je prodavala cveće. Ona mu je na sahranu donela venac od prirodnih ruža na kome je pisalo: „Tomo, moje detinjstvo te žali.“
Umro je 30. septembra 1991. godine, slavan, voljen i siromašan.
Autor: Marija Božić
