Na frontu od 200 kilometara, na čelu sa generalnom Živojinom Mišićem, srpska vojska novembra 1914. godine izborila se protiv opake Austrougarske vojske. U tom momentu, vojska Austrougarske ne samo da je bila brojnija od srpske, nego i opremljenija.
Bitka je vođena u novembru i decembru 1914. godine na prostoru oko Kolubare, Suvobora i Maljena. Veliki broj Srba je stradao, neki su izginuli, neki su bili ranjeni, a neki zarobljeni. Ova borba na Kolubari ušla je u istoriju kao bitka u kojoj se vojska kojoj je predviđena propast, uzdigla iz pepela i dobrom taktikom pobedila mnogobrojnijeg neprijatelja.
Tada, Vrhovni komandant bio je Aleksandar I Karađorđević, a načelnih štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik.
Bitka zvanično počinje 16. novembra kada je Vrhovna komanda izdala naredbu da se srpska vojska povuče ka desnoj obali Kolubare i Ljiga kako bi sprečili prodor moćnog neprijatelja. Austrougarska vojska uvodi 15, i 16. korpus VI armije i brojčano nadjačava srpsku i armiju. I armija između 21. i 22. novembra zauzima grebene Suvobora, ali bezuspešno.
Tada na snagu stupa čuveni Živojin Mišić. On je procenio da je položaj srpske I armije jako loš. Samoinicijatvino doneo je odluku da se snage povuku zapadno od Gornjeg Milanovca 29. novembra. 29. i 30. 11. srpska vojska zauzima nove položaje.
Mišićeva nadaleko poznata taktika:
Mišićeva taktika bila je povući se, okrepiti vojnike dan-dva i onda protivanapadom uništiti vojsku Austrougarske. Vojvoda Putnik, misleći da će ova bitka biti potpuni propast naše vojske, smatrao je da se treba povući. Međutim, Živojin Mišić nije odustajao od plana. Srpska vojska, bez municije, tražila je pomoć koju je dobila od Francuske. Kako Francuska nije mogla na vreme isporučiti čaure, dogovor je bio da to urade Grci. Čaure su stigle međutim predugačke. U Kragujevačkoj topolivnici čaure su skraćivane nakon što su donete u Niš da se demontiraju. Početkom decembra stižu čuveni kaplari. 1300 studenata došlo je kako bi se borilo. Samo oko 400 njih ostalo je nepovređeno nakon bitke. Njihov dolazak digao je srpsku vojsku, premorenu, na noge. Ova bitka, ne samo da je digla moral vojske, ona je spasila Srbiju od propasti. Srbija je tada imala oko 4 miliona stanovnika, dok je Austrougarska bila mnogoljudnija. Živojin Mišić dobio je čin vojvode, a Oskar Poćorek, njegov neprijatelj smenjen je i na njegovo mesto doveden feldmaršal August fon Mekenzen. Mišićeva taktika danas je lekcija u vojnim školama širom sveta.
Koje su posledice ove bitke?
Kada govorimo o posledicama, ono što trebamo istaći je da je najvažnije bilo što Austrougarska nije uspela da sravni Srbiju sa zemljom. Tada je Bugarska čekala momenat da se priključi neprijatelju i napadne susednu Srbiju. Ono što je Bugarska htela bile su teritorije koje nije uspela da uzme u Drugom Balkanskom ratu.
Autor: Ivona Đurić
