Kada biste otvorili bilo koji udžbenik, članak ili knjigu koja se bavi ovom temom, pročitali bi da je feminizam skup društvenih ideologija i pokreta koji za cilj imaju definisanje, uspostavljanje i branjenje jednakih političkih, ekonomskih, kulturalnih i socijalnih prava žena. Takođe bi pročitali i da se feminizam zalaže za oslobođenje žena od nasilja, seksizma i tradicionalnih ženskih uloga i za prihvatanje žene kao celokupne ličnosti, te prevazilaženje diskriminacije na osnovu pola.
Zašto nam je feminizam bio neophodan, i zašto nam i dalje treba?
Da li ste znali da žene u Švajcarskoj do pre 50 godina nisu imale pravo glasa? Žene širom Evrope nisu mogle da budu svedoci pri potpisivanju dokumenata. Francuskinje nisu imale pravo staranja nad sopstvenom decom sve do 1907. U Francuskoj su postojali različiti obrazovni sistemi za dečake i devojčice sve do 1925. Do pre Drugog svetskog rata, žene širom Evrope bez dozvole svog muža nisu mogle da rade, odu kod lekara, dobiju pasoš ili vozačku dozvolu, ili otvore račun u banci. Sve ovo nam deluje daleko, možda čak i nestvarno, što samo govori koliki je uticaj feminizam imao na društvo.
Feminizam je nastao u zapadnim zemljama, u 19. veku za vreme industrijske revolucije. Tada su mašine počele da zamenjuju ljudsku radnu snagu, postepeno dovodeći do toga da se smanji prednost koju su u tom segmentu muškarci imali nad ženama. Tako su žene postajale sve značajniji deo radne snage. Budući da su za vreme Prvog svetskog rata mnogi muškarci napustili svoje domove i otišli u rat, ženska radna snaga je postala neophodna. Feminizam je na početku svog nastanka označavao pokret za ravnopravnost u platama i kao i pokret za davanje prava glasa ženama. Druga faza razvoja, grubo rečeno, obuhvata period od 1960. do 1980. godine kada se feminizam zvanično formira kao pokret. Tada su razvijene klasične postavke i ciljevi feminizma, osnovani su ženski časopisi i radilo se na edukaciji žena. Treća faza razvoja počela je 1990. godine i traje i dan danas. U ovoj fazi je akcenat na rodnim razlikama.
Gde nastaje problem?
“Šta ste tražile, to ste i dobile.“ Na ovaj odgovor nekad nailaze žene koje se požale da imaju previše obaveza, pokušavajući u isto vreme da održavaju domaćinstvo i budu uspešne na poslu. Zašto je ovo pogrešno? Zato što se od žena očekuje da ispunjavaju “traženu“ ulogu, ali da pritom ne zaostaju sa tradicionalnom ulogom brižne majke i domaćice. Ukoliko žena ne stigne da spremi ručak i pospremi kuću, može joj se prebaciti kako “nije dobra majka“, a da li ste ikada čuli muškarca da je rekao “Kuća mi je u neredu, nisam spremio ništa za večeru, bojim se da sam loš otac“? Upravo se na ovom jednostavnom primeru ogleda i dalja nejednakost. Žene ne žele “više“, žene žele “jednako“.
Kao i u svakoj ideologiji, i iz feminizma su potekli pravci koji se na neki način udaljavaju od prave suštine prvobitne ideologije. Radiklane feminiskinje smatraju da se akcijom i protestima osvaja ženski prostor i gradi ženska kultura. Tvrde da je za rodnu neravnopravnost kriv isključivo patrijarhat, kao i celokupan sistem muške vlasti nad ženama. Socijalističke feministkinje naglašavaju nužnost zajedničkih akcija sa drugim potlačenim grupama i klasama (antiimperijalistički pokret, radničke organizacije, LGBT pokret…). One ne krive patrijarhat već klasnu eksploataciju iz koje nastaje patrijarhat. Sve ovo dovodi do pogrešnih uverenja da se feminizam agresivno “bori“ protiv muškaraca i patrijarhata. Feminizam kakav je bio u svom nastanku ne želi da smeni muškarce sa političkih i vladajućih pozicija, već želi da se ženama omogući da i one, pored muškaraca, mogu da budu na tim pozicijama. Feminizam ne želi da “oslobodi“ ženu od tradicionalnih vrednosti, već želi da izjednači mušku i žensku ulogu u porodici. Feminizam ne želi da pruži ženama veću slobodu od one koju muškarci već imaju.
Autor:Marija Matković
