“Beše roda svetla i slavna i, naročito, od carskog nekog korena, plemena svetog Simeona Nemanje, prvog gospodina Srbima”. Na danasnji dan 11. Novembra 1405. Godine preminula je Milica Hrebeljanovic. Kneginja Milica Hrebeljanović, rođena Nemanjić je bila vladarka Srbije, žena srpskog kneza Lazara, srednjovekovna spisateljica i pravoslavna svetiteljka.
Milica je rođena je oko 1335. godine, a oko 1353. udala se za Lazara Hrebeljanovića. Ona i Lazar imali su tri sina Dobrivoja, Stefana i Vuka i pet kćeri Jelenu, Maru, Draganu, Teodoru i Oliveru. Ćerke su udavali za okolne gospodare, čime je jačao dinastički uticaj.
Milica je daljim poreklom pripadala bivšoj vladarskoj dinastiji Nemanjića, pošto je njen otac, knez Vratko, bio praunuk Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje. Od roditelja je dobila osnovne hrišćanske pouke koje će tokom celog života ispunjavati, a pismenosti se naučila na dvoru svojih roditelja.
Bila je, kako ističe njen biograf, “svakim vrlinama ukrašena, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena”.
Milica upravlja drzavom
Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca. To su za državu bila teška vremena.Naime, nedugo posle kosovske tragedije , ugarski kralj Sigismund posle dužih priprema sprema napade na Srbiju, Milica prihvata savez sa Turcima. Uz njihovu pomoć, uspelo joj je čak da povrati predele koje je ugarski kralj osvojio. Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar. Tada je mogla da napusti državne poslove. Otišla je sa svojom rođakom Jefimijom u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala. U njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija.
Pored mudrosti stratega i vladarke, Milica je posedovala i dokazala mudrost roditelja, mireći svoje na krv oko vlasti zavađene sinove, što joj je i uspelo posle istinskog podviga. Po ciči zimi, u već poznim godinama svog života odlazi u Svetu Goru, ne bi li sprečila sukob svojih sinova Stefana i Vukana.
Kneginja Milica se bavila i diplomatskom delatnošću, zajedno je sa Jefimijom 1398. išla kod sultana Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je, uz pomoć tada već uticajne ćerke, Bajazitove supruge Olivere izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd. Bavila se i književnošću, poznata su njena dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu ženik“.
O kneginji Milici pisao je i čuveni Konstantin Filosof:
„A dostoslavna i veoma mudra Milica, koja prevazilaziše mnoge izabrane matere, ostavši sama, beše kao što veli Solomon mužastvena žena i imađaše sve vrline. To o njoj znaju svi oko nje, koji su pocrpeli milostinje iz njene ruke i još mnoga druga dobra. Ona, primivši na sebe tako veliku vlast, znala je i svetske stvari, u kojima je teško snaći se. Po lepoti i dobroti svojoj ona ne beše samo žena, nego i mudri Odisej u mnogim stvarima. Ko će izreći sva njena dela?
Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru Ljubostinji provela je svoje poslednje dane, tu je preminula 11. novembra 1405. godine. U tom manastiru je i sahranjena.
Autor: Marija Božić
