Važnost sna- koliki uticaj ima na zdravlje

Lepota i zdravlje

Spavanje nije samo vreme kada telo miruje i kada se isključuje. Dok se odmarate, vaš mozak ostaje zauzet , nadgledajući biološko stanje koje održava telo u najboljem stanju, pripremajući  ga za dan koji sledi. Bez dovoljno sna  javlja se odsustvo koncentracije što povlači i mnoge druge faktore sa sobom, nemogućnost obavljanja posla, učenja, komunikacije…

Kvalitet sna tokom noći svakako direktono utiče na mentalno i fizičko zdravlje i na to koliko se dobro osećamo tokom dana.  Utiče takođe i na rad srca, zdravlje mozga, imunitet, kreativnost, vitalnost, takođe i na težinu, utiče na produktivnost, emocionalnu ravnotežu.

Redovnim spavanjem svake noći, energija  tela, efikasnost  i  zdravlje će porasti. Veća je verovatnoća da ćete naspavani obaviti mnogo više posla, bolje upamtiti ono što učite, nego da ostanete duže i pokušavate da završite posao.

Postoje mitovi i činjenice o snu:

MIT: Ako spavate samo jedan sat manje po noći, to neće uticati na  vaše funkcionisanje tokom dana.

ČINJENICA: Možda niste primetno pospani tokom dana, ali gubitak čak i jednog sata sna može uticati na vašu sposobnost da pravilno razmišljate i brzo reagujete. Takođe ugrožava vaše  kardiovaskularno zdravlje, energiju i sposobnost  da se borite protiv infekcija.

MIT: Vaše telo se brzo prilagođava različitim rasporedima spavanja.

ČINJENICA: Većina ljudi može da resetuje svoj biološki sat, ali samo uz odgovarajuće vremenske znakove- pa čak i tada, u najboljem slučaju za jedan ili dva sata dnevno. Shodno tome, može potrajati više od nedelju dana da se prilagodi nakon putovanja kroz nekoliko vremenskih zona ili prelaska na noćnu smenu na poslu.


MIT: Dodatni san noću može da vas izleči od problema preteranim zamorom tokom dana.

ČINJENICA: Količina sna koju dobijate je važna, naravno, ali na kvalitet vašeg sna zaista morate obratiti pažnju. Neki ljudi spavaju osam ili devet sati noću, ali se ne osećaju odmorno kada se probude jer je kvalitet njihovog sna loš.

MIT: Izgubljeni san tokom nedelje možete nadoknaditi tako što ćete spavati više vikendom.

ČINJENICA: Iako će ovaj obrazac spavanja pomoći u oslobođanju tela za spavanje, neće u potpunosti nadoknaditi nedostatak sna. Štaviše, kasnije spavanje tokom vikenda može uticati na vaš ciklus spavanja i buđenja, tako da je mnogo teže zaspati u pravo vreme nedeljom uveče i ustati rano u ponedeljak ujutru.

Potrebe za snom:
Prema  Nacionalnom institutu za zdravlje, prosečna odrasla osoba ne treba da spava manje od sedam sati noću. Danas, kada se brzo živi, šest ili sedam sati sna zvuči poprilično u redu. U stvarnosi je potpuno drugačije, to je recept za hroničnu deprivaciju sna. Sat ili dva duže u krevetu znači da se možete osećati mnogo bolje i  uraditi više stvari.
 

 

Potrebe za spavanjem se znatno razlikuju od osobe do osobe, velikoj većini zdravih osoba je dovoljno od sedam do devet sati sna da bi najbolje funkcionisale.  Starijim osobama je takođe potrebno najmanje sedam sati sna. Deci i tinejdžerima je potrebno još više.

Prosečne potrebe za snom prema godinama starosti:
Novorođenče do 3 meseca starosti  : 14-17 sati, 11-19 sati.
Od 4 do 11 meseci: 12 – 15 sati, 9 – 16 sati.
Od 1. do 2. godine  11 – 14 sati, 9 – 16 sati.
Od 3 do 5 godina 10 – 13 sati, 8 – 14 sati.
Od 6 do 13 godina 9 – 11 sati, 7 – 12 sati.
Od 14 do 17 godina 8 – 10 sati, 7 – 11 sati.
Mladi odrasli od 18 do 25 godina: 7 – 9 sati, 6 – 11 sati.
Odrasli od 26 do 64 godine: 7 – 9 sati, 6 – 10 sati.
Starije osobe 65+ : 7 – 8 sati, 5 – 9 sati.

Najbolji način da otkrijete da li ispunjavate svoje potrebe za spavanjem je da procenite koliko ste
energični i kako  se osećate tokom dana.

Ako svake noći spavate manje od osam sati, velike su šanse da ste neispavani. Štaviše, verovatno nemate pojma koliko nedostatak sna utiče na vas.

 

Kako je moguće biti neispavan a da to ne znate? Većina znakova nedostatka sna mnogo je suptilniji od prostog zatvaranja očiju i padanja glave.

Možda ćete biti neispavani ako:

 

  –  Potreban vam je budilnik da biste se probudili na vreme.

  –  Oslonite se na dugme za odlaganje.

  –  Ujutru je teško ustati iz kreveta.

   – Osećajte se tromo popodne.

   – Uspavate se na sastancima, predavanjima ili toplim prostorijama.

   – Postajete pospani nakon obilnih obroka ili tokom vožnje.

   – Morate da odspavate da biste preživeli dan.

   – Zaspite dok gledate TV ili se opuštate uveče.

   – Osetite potrebu da spavate vikendom.

  –  Zaspite u roku od pet minuta od odlaska u krevet.

Autor: Kristina Tomić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *