Zašto poseteti Etnografksi muzej

Društvo

Mnogi koji žive u Beogradu već godinama, nikada nisu obišli neke od najvećih znamenitosti i muzeje ovog grada, koji im stvarno obiluje. Koliko puta smo prošli pored Etnografskog muzeja, na studentskom trgu, a koliko puta smo u njemu zapravo posetili neku izložbu? Verujem da je razlika u brojkama velika i da većina nikada nije ni posetila ovaj muzej.

Ideju za nastanak muzej koji bi se bavio izučavanjem narodnog života, u periodu pre industralizacije, prvu je pokrenuo Stojan Novaković. Koji je u periodu nastanka muzeja bio redovi ćlana SANU. Razni eksponati od grnčarije i posuđa, oruđa, nakita, uskršnjih jaja, amajlija i predmeta od stakla i tekstila prenti su u zadužbnu Stevče Mihajlovića. Koju je on ostavio Srpskom narodu. 

Prve godine rada muzeja obeležilo je prikupljanjem i otkupljivanjem predmeta, izgrađivanjem postavke, kao i predstavljanjem kraljevine Srbije u svetu. Uglavnom su predmeti prikupljani terenski kako u Srbiji tako i u okolini, na mestima koja su nekada naseljavali Srbi. Prva postavka  i stalna izložba muzeja postavljena je 20.septembra 1904. povodom proslave stogodišnjice od Prvog srpskog ustanka.

Na žalost tokom Prvog svetskog rata uništen je veliki deo eksponata iz ovog muzeja. Tada je opet nastao period ponovnog pronalaženja eksponata, na terenu. Muzejska biblioteka obnovljena je 1920.godine, poseduje oko 60.000 publikacija, ustanovljeno je Odeljenje za muički folklor i Ilustrativno odeljenje, međutim tih godina nakon rata muzej je manje gostovao u inostranstvu.

Od osnivanja muzeja do danas stručno se prikupljaju i proučavaju predmeti i etnogafski procesi, tradicionalna materijalna kultura, društveni odnosi, porodični život, verovanja itd.

Za vreme Drugog svetskog rata postavka je sklonjena i sačuvana, nakon rata muzej se preselio u zgradu u samom centru grada,u zgradu Beogradske berze , na studentskom trgu, gde se i danas nalazi. Pored proučavanja srspkog naroda, bavi se proučavanjem naroda koji su živeli na ovim prostorima. Od šezdesetih godina XX veka, kao sastavni deo rada muzeja, jeste timsko istraživanje etnografskih oblasti.

Osma stalna izložba je postavljena 2001.godine, pod nazivom ,,Narodna kultura Srba u XIX i u XX veku ˝. Redovni program muzeja od 1992. čini i Međunarodni festival entološkog filma.

Stalna izložba je podeljena u dve sekcije. U prvom delu posetioci mogu da vide tradicionalne kostime i nošnje koje su se nosile u ruralnim predelima Srbije.Takođe tu se nalaze i tradicionalni kostimi koje su nosili na posebnim događajima, kao što su sabori, koji su se uglavnom održavali u dvorištu crkava.

Drugi deo posvećen je naćinu života u ruralnim predelima i gradovima. Izloženi su modeli kuća i predmeti koji su se tada koristili. S obzirom da su živeli u različitim delovima zemlje, možemo da uočimo razlike i unačinu života, kao i u arhitekturi. Posetioci mogu da saznaju razlučite zanimljive činjenice o predmetima koje su ljudi svakodnevno koristili.

Cena ulaznice je 150 dinara, a za studente 100 din i muzej radi svaki dan osim ponedeljkom. Tako da bi bilo vreme i da ga vi posetimo i naučimo nešto novo o načinu života naših predaka.

Za sve informacije o izložbama koje nisu u stalnojpostavci,možete ih naći na zvaničnom sajtu Muzeja.

  

 

 Autor: Teodora Vujanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *