Leonard Koen – godišnjica smrti legendarnog srcolomca

Društvo

Danas se navršava 5 godina od smrti Leonarda Koena, čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag na svetskoj kulturnoj sceni. Bio je kantatuor, pesnik, pisac, slikar i melanholičar. Večito je bio u potrazi za ljubavlju koju nije umeo da uzvrati. Idući od muze do muze, pisao je pesme i knjige pokušavajući da kao i svaki pesnik nađe svoje mesto pod zvezdama.

Rođen je 21. septembra 1934. godine u jevrejskoj porodici u blizini Montreala, a njegovo detinjstvo je obeležila prerana smrt oca Nejtana, koju nije mogao da preboli 20 godina. Budući da je njegov otac voleo da piše, to je podstaklo Leonarda da i sam krene time da se bavi. Prelomni momenat u njegovom životu bio je kada je u jednoj knjižari slučajno naišao na knjigu Federika Garsije Lorke. Njegova poezija je toliko uticala na Koenov život, da je on mnogo godina kasnije svoju ćerku nazvao Lorka.

Ljubav je i uticala na to da krene da svira. Još sa 13 godina je počeo da uči da svira gitaru, ali je svoj životni poziv shvatio tek kada se zaljubio u jednu devojku iz razreda. Nije znao kako da joj se približi i dokaže, pa je sa drugovima iz škole oformio bend Buckskin Boys. Iako mu ta devojka nikad nije uzvratila ljubav, on joj je bio zahvalan jer je posle prvog nastupa na školskoj zabavi shvatio da mu veoma prija kada svira na bini.

Karijera

Početkom 1951. upisuje fakultet, a 1956. Objavljuje svoju prvu knjigu “Let Us Compaire Mythologies“, a kasnije je objavio još 5 knjiga. Na fakultetu dobija stipendiju i put po Evropi. Početkom šezdesetih, uz pomoć novca koji je dobio od prodaje prve knjige, odlazi na Grčko ostrvo Hidra gde kupuje kuću. Tamo je izolovan od ostatka sveta počeo još intenzivnije da se bavi pisanjem. Hteo je da nauči grčki jezik, ali ga je prijatelj savetovao da to ne čini “jer su grci mnogo ljubazniji prema turistima“.

Sredinom šezdesetih se vraća u Ameriku gde je već uveliko deo kulturne scene. Tada počinje da se bavi pevanjem. 1967. Izbacuje prvi album “Songs of Leonard Choen“ koji je prošao gotovo nezapaženo iako su se na njemu našli veliki hitovi poput “So long Marianne“, “Suzanne“, “Sisters of Mercy“. Iako njegovo pevanje i sviranje u očima stučnjaka nisu bili ništa posebno, jer je on pre svega bio pesnik, a pevanjem je počeo da se bavi iz ekonomskih razloga, kažu da ga je upravo ta “anti-estetika“ činila toliko posebnim. Muzika mu je služila da prenese poruku. Srž njegovih pesama je bila stvarna, ogoljena emocija i ljubav za čoveka, skrivena u zapažanjima kakva nisu mogla da se čuju u tadašnjim pop hitovima. Uskoro snima još jedan, mračniji, album “Songs from a Room“, na kojem se izdvajaju pesme “Bird on a wire“ i “Story of Isaac“. Veliki uspeh mu je donelo objavljivanje “New Skin for Old Ceremony“ 1974. godine, a svoju titulu vanvremenskog muzičara je zapečatio albumom “I’m your man“.

Muze

Na grčkom ostrvu Hidra je upoznao i svoju prvu muzu, “najlepšu ženu koju je ikada video“, norvežanku Marijen Jensen. Bila je udata za norveškog pisca Aksela Jensena. Međutim par se ubrzo rastao zbog Akselovog neverstva. Tada je počela veza između Marijen i Keona koja je trajala nekoliko godina. Upravo njoj je posvećena čuvena pesma “So long Marianne“ u kojoj se on oprašta od nje.  Leonard je pesmu “Suzanne“ posvetio Suzani Verdal, bivšoj supruzi svog prijatelja vajara, Armana Vajankora. Koen i Suzana upoznali su se u Montrealu, dok se ona zabavljala sa Armanom. Vezu su otpočeli nekoliko godina kasnije, kada su se Suzana i Arman razdvojili. Ona je bila talentovana plesačica i koreograf, uz to neverovatno lepa. Njihov odnos bio je poseban i iz tog razloga ovekovečen u pesmi.

Leonard Koen primljen je u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine u Njujorku. Dve godine kasnije osvojio je Gremi nagradu za životno delo, a napustio nas je u 84. godini 2016. u Los Anđelesu.

Autor:Marija Matković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *