Slobodan Penezić Krcun, rođen je 2. jula 1918. godine.
Kako je izgubio oca kao šesnaestogodišnji dečak, pomagao je svojoj majci oko krojačkih radova kako bi braću i sestru. Njegova ljubav prema majci bila je bezuslovna tokom celog njegovog života. Zbog preranog gubitka oca i preranog odrastanja i rada, pada treći razred gimnazije. Bio je patrijarhalnog vaspitanja, što nije menjalo činjenicu da je bio izrazito nestašnog i buntovnog duha.
Krcun je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno politički radnik SFRJ i SR Srbije. Jedan od največih uspeha službe, koju je Krcun vodio, bilo je hapšenje Draže Mihailović.
Bio je vatreni navijač kluba Crvena Zvezda, to je ponosno govorio svima, čak i Titu. On je bio jedini čovek koji se nije plašio Josifa Broza Tita.
Kada se govori o njegovoj pogibiji u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 6. novembra 1964, na Ibarskoj magistrali, ona je i dalje misterija. U automobilu bili su osim Krcuna, Svetolik Lazarević, Milorad Lomić. Ljubo Mijatović i Olga Živković. Naime, kola su iz nepoznatog razloga, doduše, po kišnom danu i klizavom putu, izgubila pravac i velikom brzinom udarila u betonski blok, zatim se odgurnula i vratila na drum gde udaraju u drugi blok, pa u drvo. U saobraćajnoj nesreći gube život svi putnici osim Ljube Mijatovića i Olge Živković. Krcun umire u policijskom vozilu na putu do bolnice. Dosta se govorilo da se nesreća nije slučajno desila, već da je Tito naručio da izgleda kao da je slučajno. Čak postoji i vic koji su samo hrabri prepričavali jer aludira na to da je Tito naručio Krcunovo ubistvo, a vic glasi: Saopstavaju Titu da je Krcun umro, a Tito na to odgovori: „U majku mu Božiju već je pola jedan?!“
Krcun je sahranjen u Aleji narodnih heroja u Beogradu.
Autor: Anđela Petrić
