Marija Kiri, rođena kao Marija Sklodovska 7. novembra 1876. u Varšavi poticala je iz obrazovane porodice srednje klase. Otac joj je bio nastavnik matematike i fizike kao i direktor dve varšavske gimnazije. Majka joj je bila pedagog i upraviteljica škole, ali je nažalost preminula od tuberkuloze kada je Marija bila dete. Marija je još omalena pokazivala nadarenost: sa svega 5 godina naučila je da čita i piše, slušajući stariju sestru kako uči azbuku. Isticala se među učenicima celo svoje školovanje, a kada je završila gimnaziju nagrađena je zlatnom medaljom za uspeh.
Želela je da nastavi školovanje, međutim njena rodna Poljska je tada bila pod Ruskom dominacijom, što znači da kao žena nije mogla da pohađa univerizet. Na nagovor svoje sestre, a i sama svesna situacije u kojoj se nalazi, 1891. godine se seli u Pariz gde i počinje njen uspon na svetskoj naučnoj sceni. Iste godine na Sorboni upisuje studije matematike, fizike i hemije. Iako je zbog nedostatka novca u isto vreme morala i da studira i da radi (noću je davala privatne časove), završila je studije fizike i hemije kao najbolji student, prva u klasi, a studije matematike kao druga u klasi.
Početak istraživanja i radioaktivnost
Po završetku studija 1893. zaposlila se kao laborant u industrijskoj laboratotiji u Lipmanovim postrojenjima. Godinu dana kasnije upoznaje svog budućeg muža, Pjera Kirija, koji je u to vreme bio na doktorskim studijama u Bekerelovoj laboratoriji. Kada je on 1895. doktorirao, njih dvoje su se venčali. Oduševljen Marijinom pameću i zapažanjima, Pjer je Mariju preporučio Bekerelu, i tako je ona započela doktorske studije pod njegovim nadzorom. Podstaknuta Bekerelovim istraživanjima, Marija je odlučila da se u okviru svoje doktorske disertacije bavi proučavanjem uranijumovih zraka, otkrivši tako da zračenje dolazi iz samog atoma. Nastavila je sa izučavanjem radioaktivnih supstanci, posebno urana, i dalje je otkrila da uranski smolinac ima četiri puta jače zračenje od elementarnog urana. Došavši do otkrića da je ovakva aktivnost uranijumovih jedinjenja karakteristična i za neke druge materije, odlučila je da ovu pojavu nazove radioaktivnost.
Novi elementi
Marija Kiri je zajedno sa svojim mužem 1898. godine otkrila postojanje novog elemanta, koji su, po njenoj domovini Poljskoj, nazvali “polonijum“. Par meseci kasnije, ne prestajući da se bave istraživanjima, otkrili su još jedan element koji su zbog njegove velike radioaktivnosti nazvali “radijum“. Zanimljivo je da su sva ova istraživanja radili u katastrofalnim uslovima, u laboratoriji koja je bila smeštena u jednoj šupi, a do otkrića radijuma su došli tako što su preradili 8 tona uranijumove rude, i tek su 1902. izolovali jednu desetinu grama radijuma.
Priznanja
Zasluge za svoja istraživanja su dobili sledeće godine kada su, zajedno sa Bekerelom dobili Nobelovu nagradu za fiziku, iz oblasti radiokativnosti. Budući da je bila žena, Marija uopše nije bila uključena u razmatranje kada je dodeljivanje nagrade bilo planirano, ali je uz pomoć uticajnog prijatelja i ona dobila zasluge za svoj rad. Tako je postala prva žena koja je postala nagrađena od strane Švedske kraljevske akademije nauka. Ovo nije jedina pobeda koju je Marija odnela te godine, takođe je i doktorirala na Univerzitetu u Parizu i tako postala prva žena u Francuskoj koja je dostigla taj akademski stepen.
Posle osvajanja Nobelove nagrade, ovaj par je postao poznat širom Evrope i sveta, a Marija je sve više sticala naklonost naučne zajednice. Ne samo da su otkrili nove elemente, već su došli i do otkrića da se bolesne, kancerogene ćelije izložene radijaciji unište brže nego zdrave. Ovo je bilo revolucionarno otkriće. Da bi sebi omogućila sredstva za rad ove, prve laboratorije u svetu, Marija je zatražila pomoć od SAD-a, koju je i dobila. Predsednik Harding je tada darovao njenom institutu 1 gram radijuma, u ime svih žena Amerike.
Nakon nesrećne smrti Pjera Kirija, Marija je zamoljena da preuzme njegovo mesto profesora na Univerzitetu, pa je tako postala i prva žena profesor na Sorboni. Ni ovde se nije zaustavila, već je nastavila naporno da radi i vrši istraživanja. Uz pomoć svojih kolega je 1910. godine izolovala čist metal radijum. Sledeće godine je zbog otkrića u vezi polodijuma i radijuma dobila još jednu Nobelovu nagradu, ovog puta iz hemije, i tako je postala prva žena u istoriji koja je osvojila dve Nobelove nagrade. Dobitak druge Nobelove nagrade obezbedio joj je još veći ugled u naučnoj zajednici pa je uz njenu podršku otvoren Institut za radijum 1914. u Parizu. Ona je bila njengov prvi direktor i danas taj institut nosi njeno ime.
Prvi svetski rat
Za vreme Prvog svetskog rata Marija Kiri je postala šef vojne medicinske komre. Lično je vozila poljske rendgenske stanice, čak do prvih frontova, rizikujući u ratu tako svoj život. Ovi rengdeni su koristili cevi sa bezbojnim gasom, nusproduktom radijuma (kasnije identifikovan kao radon). Marija je lično obezbedila ove cevi sa gasom dobijenim iz radijuma koji je ona prečistila. Procenjuje se da je kroz ove stanice prošlo preko 3 miliona francuskih vojnika.
Nakon rata je posetila SAD još dva puta 1921. i 1029. ne bi li obezbedila potrebna sredstva da izučavanje radijuma. Nakon druge posete Americi, uspela je da opremi Varšavski institut za radijum koji je osnovan 1925. na čelu sa njenom sestrom Bratislavom.
Posledice
U vreme kada je bračni par Kiri vršio istraživanja, štetni efekti radijacije još nisu bili poznati. Iz tog razloga oni nisu imali nikakvu opremu da bi se zaštitili od radiaktivnih supstanci. Neki tvrde da je Marija volela plavozelenu svetlost kojom su supstance svetlele u mraku, pa da je čak u džepovima nosila epruvete sa radioaktivnim izitopima, i čuvala ih u fiokama radnog stola. Smatra se da su njihove knjige, beleške i laboratorijska oprema još uvek radioaktivni.
Ova izvanredna žena koja je briljirala u svetu nauke i stavila svoje ime pored najvećih svetskih umova, umrla je od leukemije 4. jula 1934. godine. Prvobitno je sahranjena u Skou, pored svog supruga, ali su 1995. Francuzi premestili njihove ostatke u pariski Panteon, odajući tako počast njihovim dostignućima.
Autor: Marija Matković
