,,Covek krvavih ruku” kao najznacajniji akter u istorijskim prevratima – Đorđe Gencić

Društvo

U istoriji je ostao zapamćen kao „čovek krvavih ruku“, osoba iza najznačajnijeg prevrata u novijoj srpskoj istoriji, prevrata koji je zapečatio sudbinu Obrenovića i potpuno promenio tok srpske istorije i državnosti.  Danas, 4. novembra 1861. U Velikom izvoru pored Zajecara, rodjen je Djordje Gencic. 

Djordju Genčiću ljubav prema politickim intrigama, nije bilo strano jer je to nasledio  od oca Andrije, koji je bio poslanik i predsednik Narodne skupštine. Prva stanica ka obrazovanju  bile su studije ekonomije u Beču, na koje se zaputio posle završene srednje škole u Zaječaru i Beogradu. Studiranje unosnog zanimanja nije dugo potrajalo. Nakon toga napušta Beč i upisuje rusku vojnu akademiju. Školujući se na akademiji dogurao je do čina kapetana, ali je ubrzo shvatio da ni vojna karijera nije za njega. Genčić odlučuje za rudarstvo, koje će do kraja života biti njegov glavni izvor prihoda. Ni planine i rudnici ga nisu zadržali, te se odlučuje za drugu granu porodičnog posla – politiku. Njegova kompleksna narav, koja je često išla iz krajnosti u krajnost, od ohole prekosti do blagosti i melanholičnosti, vodila ga je na raznim poljima zivota. 

Kako se Gencic smatra snalazljvom i ubedljivom licnoscu, cinjenica da sa samo  28 godina postaje poslanik liberalne stranke u Narodnoj skupštini, je iznenadjujuca. Prvo je bio veleposlanik Srbije u Solunu, a u periodu od 1894. do 1899. godine upravnik grada Niša. Do stvarne moći dolazi posle Ivandanjskog atentata, kada postaje ministar unutrašnjih poslova. Kao ministar je iskazao svoju nesebičnu pravdoljubivost, boreći se protiv smrtne presude za svog velikog neprijatelja Nikolu Pašića. 

U tom periodu ostvaruje bliske veze sa Obrenovićima i postaje intimus oba kralja – Milana i Aleksandra, gde i postaje glas razuma u nestalnim odnosima oca i sina. Ono što ih je dodatno vezivalo bila je netrpeljivost prema kraljicama, prvo prema Nataliji, a potom i Dragi Mašin. Za obe je smatrao da su koristoljubive i nedostojne uloge surpuge srpskog kralja, te je u pozadini gradio mrežu zavere protiv njih i na sve načine pokušao da izdejstvuje Milanov razvod od Natalije i spreči Aleksandrov brak sa Dragom.

Medjutim, u vreme kada je dvor već gotovo dogovorio brak Aleksandra i nemačke princeze, kralj se iza leđa Genčiću verio sa Dragom Mašin. Objava veridbe izazvala je velike potrese u zemlji, ali i u odnosima kralja i Genčića. U besu, Genčić je otvoreno pretio Dragi, zahtevao njeno hapšenje i na sve načine pokušavao da je natera da napusti zemlju i prekine vezu sa Aleksandrom.

Iako je pokusao da  stupi  u kontakt sa bivšim kraljem Milanom, sa ciljem da  razvede Milana od Natalije i oženi ga dostojnom suprugom sa kojom će izroditi novog naslednika prestola, ipak, Obrenovići su ga izdali.

Nakon toga Genčić napušta mesto ministra. Rešenje za spas Srbije video je u kraljeubistvu. Oko sebe okuplja nezadovoljne oficire i viđenije političare. Kako su radikali bili protiv republike, koja je bila bliska mladim oficirima koji su činili udarnu pesnicu prevarta, odlučuje se da na presto dovede Petra Karađorđevića. Epitet „čoveka sa krvavim rukama“ dobio je tog presudnog 29. maja 1903. godine, jer je sa karabinom u rukama stajao iza leđa atentatora u momentu ubistva kralja i kraljice.

 Najveći udarci za Genčića tek će uslediti. Posle Velikog rata i sam postaje žrtva izdaje i prevare, kada ga supruga Jelena Gina Cincar-Janković, napušta zbog afere sa Arsenom Karađorđevićem, bratom kralja Petra.

Posle svih ovih skandala, Genčić se povlači i okreće rudnicima i pisanju.

Ostao je zapamćen i kao dobrotvor. Čitavog života diskretno je pomagao pojedince i ustanove, nikada nije zatvarao vrata onima koji su mu tražili pomoć, a o svojim dobročinstvima nije pričao.  

Djordje Gencic je preminuo 1938. godine u Beogradu. Sahranjen je bez govora i pompe, po sopstvenoj želji.

Autor: Marija Božić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *