RAFAELO SANTI: umetnik koji se rodio i umro na isti dan

Društvo

Jedan od najpoznatijih slikara renesanse, njegova dela idalje izazivaju divljenje svih koji su u mogućnosti da ih vide. Njegovo ime stoji rame uz rame sa Mikelanđelom, Leonardom, Janom van Ajkom i ostalim velikim imenima renesanse umetnosti.

Rođen je 6. aprila 1483. ,živeo je kratko, 47 godina i preminuo je na isti dan 6. aprila 1520. Rođen je u gradu Urbino, otac mu je takođe bio slikar na dvoru. Rafaelo je dosta vremena provodio na dvoru, što je dosta uticalo na njega. Tamo je naučio kako da se ponaša u društvu. Što mu je dosta pomoglo kasnije kada je dobijao narudžbine od ljudi naročito iz elitnih krugova, ali i da ostvari dobru saradnju sa drugim umetnicima koji su radili u njegovoj radionici. Mnogi ga opisuju kao šarmantnog, koji je uz pomoć svog šarma privlačio i mnoge ljubavnice. Nikada se nije ženio ali je bio u dugoj vezi sa Margeritom Lunti, koja je i pozirala za njegov čuveni portret La Fornarina. 

Otac mu je preminuo kada je Rafaelo imao samo 11 godina, tako da se veruje da nije mnogo toga stigao da nauči od svog oca. Đovani Santi, slikao je na dvoru, uglavnom porterete članova dvora i religiozne slike. Nesumnjivo je da je Rafaelo talenat nasledio od oca, kao i da je naučio da ceni pravu umetnost zahvaljujući njemu. Pored njega upoznao je razne uticajne slikare, na njega je naročit utisak ostavio Pjero dela Frančeska.

Nakon prvog slikarskog obrazovanja koje je stekao od oca, on prelazi u slikarsku radionicu kod Pjetra Vanučija(Peruđino), koji je u to vreme imao velike radionice u Firenci i Peruđi u kojima je obučavao veliki broj slikara. Iako je sa 17 godina imao već imao dovoljno slikarske tehnike da otvori svoju radionicu, odlučuje se da ode u Peruđu, gde je radio dve godine. Zanimljivo je da je Peruđino dobio zadatak od paper Julija II da oslika sobe u Vatikanu, ali je na kraju on to prepustio svom učeniku Rafelu, čiji je stil papa više preferirao.

Rafaelo odlazi u Vatikan, u periodu dok je on oslikavao sobe, Sikstinsku kapelu oslikavao je Mikelađelo.  Ovo je stvorilo veliki rivalitet među njima, Mikelanđelu se uopšte nije dopadalo što je tako mlad slikar toliko uvažen. Nije razumeo zašto dobija toliko priznanja za svoju slikarsku tehniku i smatrao je da kopira njegov stil. U ovom periodu nastaju tri njaveća Rafaelova dela: Atinska škola, Sveti razgovori i Poetika, ovo su dela koje predstavljaju discipline koje su veoma cenjene u periodu renesanse: filozofiju, religiju i umetnost. Zanimljivo je što je svog rivala Mikelanđela naslikao na svojoj fresci Atinska škola.

Poslednjih 12 godina života proveo je u Rimu, gde nastaju i njegova najznačajnija dela: Tri gracije, Raspeće, Sv.Đorđe ubija aždaju i Madonna Connestabile. Madone koje je slikao u Rimu predstavaljaju preokret u njegovom dotadašnjem stilu. Umesto ozbiljnosti i nežnosti koje su preovladavale na njegovim ranijim slikama, počeo je da naglašava važnost pokreta i veličine.

Imao je mnogo asistenata, u njegovoj radionici radilo je skoro 50 mladih umetnika, koje je podučavao. Oni bi nastavljali njegove nedovršene radove ili bi ih slikali prema njegvom crtežu, ovo je bilo često u ovom periodu. S obzirom da su sami slikari morali da pronađu vremena za porudžbine elite ili crkve.Pored toga što je bio sjajan učitelj i što je njegova škola u Rimu imala veliki ugled, bavio se i scenografijom i arhitekturom. Projektovao je mnoge građevine kao što je vila Madam, palate dela Vale, kao i grobnu kapelu Čiđi u Rimu.

Umro je 1520. u Rimu, za sobom je ostavio veliko zaveštanje i za razliku od mnogih umetnika on je bio veoma cenjen i za vreme svog života.

Autor: Teodora Vujanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *